Колико је тешко рећи: НАТО је убио 16 радника РТС-а
Реаговање на текст „Једнострана иницијатива”, „Политика”, 4. 5. 2021. Напад на РТС био је планирано убиство. НАТО је знао да је зграда пуна људи и да ће неминовно бити жртава и ипак је одлучио да је гађа. То је знао и Си-Ен-Ен. Директор те телевизије Исон Џордан рекао је организацији „Амнести интернешенел” да га је […]
Колико је тешко рећи: НАТО је убио 16 радника РТС-а
Реаговање на текст „Једнострана иницијатива”, „Политика”, 4. 5. 2021.
Напад на РТС био је планирано убиство. НАТО је знао да је зграда пуна људи и да ће неминовно бити жртава и ипак је одлучио да је гађа. То је знао и Си-Ен-Ен. Директор те телевизије Исон Џордан рекао је организацији „Амнести интернешенел” да га је почетком априла позвао један званичник НАТО-а и рекао му да је у току напад на РТС и да јави својој екипи да напусти зграду
Може ли неко да бомбардује зграду пуну људи а да не буде одговоран што је у тој згради погинуло 16 људи и рањено још неколико десетина? Може, тврди „есејиста и преводилац” Зоран Јанић, али само ако се тај неко зове НАТО.
Ако се зовете НАТО, Јанић ће бити ваш најбољи адвокат, портпарол и лобиста. Измишљаће изјаве, документа, догађаје и аргументе у вашу корист. Трудиће се свим силама да докаже да нисте ви убили људе који су били на свом радном месту, него неко други. Да сте гађали зграду, а не људе у њој. Да то што су људи били у згради није и не може бити ваша одговорност. Ви сте упозоравали да ћете напасти РТС, а сад што су неки тамо медијски радници решили да буду у смени те ноћи, па, нисте ви криви. Они који вас оптужују за хладнокрвно убиство 16 невиних људи, то су само „Милошевићеви ревизионисти”.
А то што сте се радовали кад је стигла вест да је погођен студио РТС-а, што сте напад правдали као легитиман јер је у питању „сам мозак Милошевићевог војног апарата”, а не телевизија… Е, па наћи ће Јанић оправдање и за то.
Нека нам Јанић каже је ли мозак Милошевићевог апарата била шминкерка Јелица Мунитлак, коју је НАТО убио са 27 година, је ли то можда био радник обезбеђења Драгорад Драгојевић, чији је живот такође окончан бомбом НАТО-а у 28. години, или пак монтер Слободан Јонтић. Нека нам „есејиста и преводилац” објасни како је НАТО проценио да су му претња 25-годишњи Дарко Стоименовски, 27-годишња Ксенија Банковић, 26-годишњи Небојша Стојановић, 29-годишњи Драган Тасић, 30-годишњи Александар Делетић, 32-годишњи Славиша Стевановић, 32-годишњи Синиша Медић, 33-годишњи Иван Стукало, 39-годишњи Дејан Марковић, 47-годишњи Милан Јоксимовић, 50-годишњи Бранислав Јовановић, 59-годишњи Милован Јанковић и 61-годишњи Томислав Митровић.
Напад на РТС био је планирано убиство. НАТО је знао да је зграда пуна људи и да ће неминовно бити жртава и ипак је одлучио да је гађа. То је знао и Си-Ен-Ен. Директор те телевизије Исон Џордан рекао је организацији „Амнести интернешенел” да га је почетком априла позвао један званичник НАТО-а и рекао му да је у току напад на РТС и да јави својој екипи да напусти зграду. Џордан је том званичнику казао да је рок за евакуацију кратак и да ће неминовно бити много жртава. Потом је овај неименовани званичник убедио НАТО да откаже напад (наводно пола сата пре него што је авион стигао до циља). Си-Ен-Ену после није било битно што су у згради остале само њихове локалне колеге.
Дописник Си-Ен-Ена Брент Садлер изјавио је да су он и његов колега Алесио Винчи рекли генералном директору РТС-а Драгољубу Милановићу да ће зграда бити гађана. Зашто колеге са Си-Ен-Ена нису о томе известиле? Је ли њихов посао да о својим сазнањима обавештавају генералног директора РТС-а или јавност? Зашто је Си-Ен-Ен те ноћи, 23. априла, тражио да екипа РТС-а буде спремна за укључење у програм Ларија Кинга, коме је гост требало да буде министар информисања Александар Вучић? Колика је одговорност Си-Ен-Ена за жртве у Абердаревој?
Јанић се претвара да зна чињенице. Тврди да је власт у Београду (Врховни савет одбране и Генералштаб) знала за предстојећи напад, да је сниматељска екипа РТС-а дежурала у Ташмајданском парку како би снимила тренутак напада, да је извесни генерал Војводић, „ратни командант РТС-а” знао за напад па је „извео своју кћерку из зграде РТС-а непосредно пре бомбардовања”. Новинар би за ове тврдње имао доказе. „Есејиста и преводилац” их нема. Где су снимци те екипе која је „дежурала у Ташмајданском парку”? Где је доказ да је било ко из власти знао тачан час напада? Како га није знао Александар Вучић, чија је мајка те ноћи за длаку избегла смрт јер је била дежурни уредник и седела баш у делу зграде који је НАТО гађао? И сам НАТО је 1999. тврдио да никакву комуникацију у вези са метама са Београдом није имао и да му није дојављивао шта ће и када гађати.
Јанић ми приписује поређење бомбардовања РТС-а са нападом на карикатуристе и новинаре француског „Шарли Ебдоа”. Волео бих да сам то први изјавио, али нисам. То је урадио лингвиста и филозоф Ноам Чомски, који је указао на различите аршине Запада кад су у питању напади на медије – напад на „Шарли Ебдо” је одмах описан као ужасни тероризам док је напад на РТС дочекан похвалама.
Ако је Западу то још неприхватљиво, не видим разлог да ми овде ћутимо и правимо се да НАТО није одговоран за злочин над нашим колегама.
НАТО је убио 16 радника РТС-а.
Владимир Радомировић/Политика