Били смо уз Србију у историјским тренуцима
Као нестална чланица Савета безбедности УН, можемо да помогнемо у смиривању тензија на Балкану. Мексико je био уз Србију у историјским и политичким процесима који су се дешавали у овом делу Балкана. Током распада бивше Југославије и консолидације Србије као државе наследнице, Мексико се залагао за поштовање територијалног интегритета и изналажење мирног и преговорима постигнутог решења сукоба […]
Били смо уз Србију у историјским тренуцима
Као нестална чланица Савета безбедности УН, можемо да помогнемо у смиривању тензија на Балкану.
Мексико je био уз Србију у историјским и политичким процесима који су се дешавали у овом делу Балкана. Током распада бивше Југославије и консолидације Србије као државе наследнице, Мексико се залагао за поштовање територијалног интегритета и изналажење мирног и преговорима постигнутог решења сукоба на Косову, у складу са основама Резолуције 1244 Савета безбедности УН (СБУН).
Однедавно, Мексико је као нестална чланица СБ УН потврдио своје становиште, истиче мексички амбасадор у Београду Карлос Феликс поводом 75 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Мексика. Кад је реч о билатералним односима, чија се годишњица обележава данас, амбасадор додаје:
– Биланс у првих 75 година дипломатских односа веома је позитиван. Билатерални односи су се у основи развијали око две осе – интензивног политичког дијалога који се одвијао на највишем нивоу и ширења и све веће мултикултурне и академске размене. Ови постојани стубови наших билатералних односа чине чврст темељ за ширење наших веза и у другим могућим областима.
Шта се може урадити да ти односи буду још бољи?
Мексико и Србија се у време пандемије суочавају са изазовима и приликама који захтевају даље продубљивање политичког дијалога у корист координираног међународног одговора за решавање пандемије и њених последица. Ту је и и смањења напетости на Балкану. Учешће Мексика као несталне чланице Савета безбедности УН у периоду 2021–2022, драгоцен је простор за подстицање ових питања.
На билатералном плану, Мексико и Србија су пред могућностима за унапређивање и консолидовање својих билатералних веза и проширивања сарадње и у другим областима – трговинској и инвестиционој размени у различитим секторима коришћењем привилегованог положаја Мексика са својом мрежом међународних споразума о слободној трговини – нови трговински споразум између Мексика, Канаде и Сједињених Држава (УСМКА), споразум о слободној трговини Мексико – Европска унија, Пацифичка алијанса и Свеобухватан и прогресиван уговор о транспацифичком партнерству.
Ту су и пројекти сарадње у науци и технологији, туризму, енергетици и јачање институција за борбу против корупције и организованог криминала.
Неопходно је да у овој фази обе земље још више продубљују културну и академску размену, укључивањем тема о родној равноправности, омладини и спорту. Разумевање и веће приближавање наших друштава мора да и даље буде средишњи елемент наших веза.
Како се ваша влада носи са огромним бројем имиграната и тражиоца азила из Централне Америке који желе у САД, али не могу и зато остају у Мексику?
Миграциони феномен у региону Централне Америке у основи је проистекао из економских разлога затим због насиља, и проблема насталих као последица климатских промена. Недостатак посла, затим суша или поплаве, од чега зависе усеви и приходи многих људи, као и насиље приморали су многе људе да напусте своја огњишта у Централној Америци и углавном оду у Сједињене Државе да потраже основна средства за живот. Многи од ових средњоамеричких миграната налазе се на територији границе Мексика и Сједињених Држава и чекају да им се обраде захтеви за азил.
Мексико је уложио разне напоре да помогне овим мигрантима, сматра да се овом проблему треба детаљно посветити и предложио је САД да раде заједно како би усмерили продуктивне инвестиције у земље које протерују мигранте из Централне Америке, а које могу да створе добро плаћена радна места и услове тако да људи не морају да одлазе из своје земље. Тренутно влада Мексика води преговоре са владом САД за спровођење акција у ову сврху. Влада САД сложила се са Мексиком о потреби заједничког рада на решавању корена овог проблема.
Ове консултације се настављају. У међувремену, Мексико преиспитује ситуацију са држављанима Централне Америке на својој територији како би им понудио најбоље услове, у складу са постојећим ресурсима, и наставља разговоре са америчким властима како би убрзали поступке за одобравање азила које ови људи очекују. То је сложено питање на којем Мексико свакодневно ради.
На Трампово инсистирање, НАФТА је отишла у историју, а Мексико, САД и Канада постигли су нови трговински споразум, УСМКА. Шта је он донео Мексику?
Мексико, Канада и САД одобрили су ажурирање Споразума о слободној трговини познатог као НАФТА, а чија је нова верзија ступила на снагу 1. јула 2020. Ово је најмодернији споразум о слободној трговини који представља највећу зону слободне трговине на свету. Покрива петоструку величину економије Европске уније и чини око 20 одсто светске трговине. Мексико је први комерцијални партнер САД. У оквиру УСМКА, трговина између Мексика и САД у 2020. премашила је 507 милијарди долара.
Споразум је ажурирао аспекте неопходне за интензивирање комерцијалне размене, улагања и има поглавља са одредбама о радним правима свих радника и бризи о животној средини. Постоји и део за подршку малим и средњим индустријама. Треба имати на уму да када је НАФТА ступила на снагу у јануару 1994, интернет није био активиран као глобално средство, а ни данашња мобилна телефонија ни дигитална технологија нису постојале, тако да ће се осавремењавањем овог важног трговинског споразума умногостручити размена и подстаћи већи економски раст ове три земље, у економском опоравку од пандемије чинећи комерцијалну зону огромне продуктивности у свету 21. века.
Јелена Стевановић/Политика