Шта ће Албанцима српски манастири?
Професор Филизофског факултета у Београду, византолог Влада Станковић изјавио је да је Kосово и Метохија прошлост, садашњост и будућност Србије, али да је забринут што наша држава нема адекватан одговор на настојање Албанаца да присвоје најзначајније српско културно, историјско и духовно наслеђе. Станковић је за нови број недељника Нови магазин рекао да поједини албански историчари, […]
Шта ће Албанцима српски манастири?
Професор Филизофског факултета у Београду, византолог Влада Станковић изјавио је да је Kосово и Метохија прошлост, садашњост и будућност Србије, али да је забринут што наша држава нема адекватан одговор на настојање Албанаца да присвоје најзначајније српско културно, историјско и духовно наслеђе.
Станковић је за нови број недељника Нови магазин рекао да поједини албански историчари, служећи се фалсификатима, настоје да потпуно избришу српско присуство на Kосову и Метохији.
„Њихов циљ је да оспоре значај који је Kосово заједно са суседним областима имало од 13. века у српској средњовековној држави. Они желе да представе албанску доминацију тим делом Балканског полуострва чак и од средњег века, што је апсурдно“, казао је византолог.
Према његовим речима, у питању је један дуговечан, политички и стратешки циљ који се спроводи од формирања Прве призренске лиге (1878), па до формирања албанске државе 1913. године и даље до 1974. када је Kосово у оквиру Србије добило аутономију с атрибутима државе и 2008. када су једнострано прогласили независност.
„Међутим, сада се пред албанске политичаре поставио озбиљан проблем, шта урадити са срцем српске цркве на Kосову и Метохији“, оценио је он.
Игуман Високих Дечана Сава Јањић, наводи Нови магазин, већ годинама упозорава да косовске власти покушавају да српске манастире на Kосову и Метохији представе као део албанског културног наслеђа.
„Озбиљно смо забринути за манастире Српске православне цркве (СПЦ) на Kосову и Метохији, јер је у последњих 20 година ’мира’ и поред међународног присуства на Kосову и Метохији уништено 150 наших цркава и манастира. Покушаји да се наша баштина представи као део албанске историје стално се настављају и приметни су у медијима, у образовном систему, на друштвеним мрежама“, рекао је игуман.
У тексту под насловом „Шта ће Албанцима српски манастири?“, Нови магазин подсећа да су четири манастира: Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка су због угрожености од стране локалног албанског становништва пре 15 година проглашени за светску културну баштину и стављени под заштиту Унеско.
„Да је искључена свака могућност да су Албанци могли да буду ктитори православних манастира на Kосову, потврђује и чињеница да у време када су се манастири градили број Албанаца на Kосову је био неприметан“, наводи недељник.
На Kосову и Метохији постоји српско, османско и албанско наслеђе. Често се мешају албанско и османско наслеђе, нарочито када су верски објекти у питању. Традиционалне куле за становање из 19. века чувају се и штите као албанска баштина.
Kустос Музеја историје Србије Небојша Дамјановић рекао је за Нови магазин да су Албанци масовније почели да насељавају Kосово и Метохију почетком 18. века.
„У средњем веку, за време Немањића, Албанаца је било нешто мало око Призрена. После доласка османлија, па све до прве сеобе Срба (1690. године) под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, на Kосову су, такође, велику већину становништва чинили Срби. Према турским пописима становништва, у којима је свака глава била пописана, види се да је број Албанаца, односно Арбанаса како су се тада звали, у 15. и 16. веку веома мали. Тек након прве, а посебно након друге сеобе Срба (1739. године) под патријархом Шакабентом, долази до масовнијег насељавања Албанаца с оне стране Проклетија и Шар планине“, објаснио је Дамјановић.
Византолог Станковић истиче да су Албанци претходних деценија рушили и палили храмове СПЦ, а данас покушавају да их преузму.
„За тај њихов прелазак од рушитеља светиња до својатања, бојим се да ми као држава нисмо спремни. Албанска власт на Kосову се представља као заштитник прошлости и кроз ту лаж провлаче и причу о лажним ктиторима српских светиња. То је веома моћно средство за остваривање њихових коначних политичких циљева“, истакао је Станковић.
Византолог каже да је Србија направила више грешака када је у питању очување и неговање културног и духовног наслеђа на Kосову и Метохији.
Према његовим речима, једна од највећих грешака је то што се манастири на Kосову посматрају изоловано у односу на манастире у другим крајевима који такође датирају из средњег века.
„Нисмо смели да Kосово и Метохију посматрамо као омеђену територију. Ако што пре не исправимо ту грешку бићемо одговорни за правац којим се ова прича креће“, рекао је он.
На питање Новог магазина, какве ће бити последице по СПЦ и српски народ ако се православни манастири прогласе за косовско наслеђе, Станковић је рекао да би то био први корак ка потпуном преузимањем светиња од стране косовских власти и прављења од тих манастира туристичких атракција без икакве духовне и верске функције.
Данас / Нови магазин