Господ није чекао, па шта Ви чекате, поштовани господине Кривокапићу?!
Поштовани господине Кривокапићу, заиста верујем да су најмање две тачке Темељног уговора са Светом Српском православном црквом спорне: Ваша част и реч! Заложили сте оба, више од тога човек и нема да заложи, но изгледа да сте их ипак нисте дали народу Црне Горе већ каматашима, политиканстким зеленашима и властољубним шићарџијама. Не разумем, заиста не […]
Господ није чекао, па шта Ви чекате, поштовани господине Кривокапићу?!
Поштовани господине Кривокапићу, заиста верујем да су најмање две тачке Темељног уговора са Светом Српском православном црквом спорне: Ваша част и реч!
Заложили сте оба, више од тога човек и нема да заложи, но изгледа да сте их ипак нисте дали народу Црне Горе већ каматашима, политиканстким зеленашима и властољубним шићарџијама.
Не разумем, заиста не разумем због чега чините ово светогрђе, јер није Света Српска православна црква незвани и мрски гост који Вам је у зло доба закуцао на врата, већ благи и дивни домаћин и Вашега дома.
Дома свакога од нас, јер нема ничега темељнијег у Црној Гори до њених звоника и олтара, па је и уговор са њом- небом и земљом потписан још у оне дане кад се море заталасало а планине кренуле под облаке, но…
Господ није чекао, па шта Ви чекате, поштовани господине Кривокапићу?!
Није то дуг који Вам ваља одужити цркви, већ себи, јер нема истинске, заветне Црне Горе без Свете Српске православне цркве, но има ли Вас наставите ли трагом фукаре против које сте се баш распећем борили?!
Не уписујете Темељним уговором СПЦ у некакав регистар но себе у људе, или нељуде, па како Вам воља?!
И ја сам дете Црне Горе, бескрајна је моја љубав према њој јер све добро у мени јесте из камена морачке светиње, оне живе воде које сам се толико пута напио из старе плехане чаше оним ланчићем везане о чесму…
Та вода је наша Света Српска православна црква, тај ланац је наш корен, а та чесма је што друго до – Црна Гора!
Схватите, не браним ја цркву да бих сачувао њу – но себе!
Вас!
Свакога од нас јер сва су наша брда Голготе и сваки је наш дан Бадње мојковачко јутро…
Црна Гора је велика јер се не метри корацима на земљи већ на небу!
Славна је јер никад пожалила себе није зарад живота овоземаљског, и због тога је вечна!
Нема тих књига и катастара у којима је тачније уписана до у Литургијама Свете Српске православне цркве!
Није то мит но насушна истина – Света Српска православна црква и Црна Гора су мајка и кћер, па где се двоумите да ли дете од мајке да одвојите – ту сте на размеђи човека и нечовека!
Молим Вас, господине Кривокпићу, не чините да изгледате као чувар прћије оног зла од Мила Ђукановића, не чините да све делује као мали предах за то зло, да почине док не зајаше коње апокалипсе поново, но једном за свагда потерајте Монтенегро у дубине пакла из којег је испузао и вртите се Црној Гори!
Истинској и заветној, у спокоју и смирају са својом црквом, својом мати, својом суштином и кореном!
Неће Ваш потпис спасити Свету Српску православну цркви, одавно је у њој спасења, но Вас човека од нечовека којег ћете довека носити ко окове за собом и пред собом.
Запатите: није Црна Гора шака брда и капља мора већ – камен на камену и камен под каменом наших светиња!
Истргните један, неће се срушити црква, но ће се ко навиљак сена у олији – рaзвејати Црна Гора…
Михаило Меденица/ИН4С
Господ није чекао, па шта Ви чекате, поштовани господине Кривокапићу?!