Српска имовина у Илијашу отета и додељена Исламској заједници
Од случаја Фате Орловић бошњачка јавност направила је глобални проблем, а када се у корист Исламске заједнице отима српска имовина, институционално се негирају докази, сведоци, па чак и судске одлуке. Кућа Срете Јокића у Илијашу срушена је након рата, а парцела додељена за укоп шехида. Његова кћи, Радмила Јокић Мочевић, од 1996. у спору је […]
Српска имовина у Илијашу отета и додељена Исламској заједници
Кућа Срете Јокића у Илијашу срушена је након рата, а парцела додељена за укоп шехида. Његова кћи, Радмила Јокић Мочевић, од 1996. у спору је са општином Илијаш, доказујући да је кућа бесправно срушена. Општинско вијећа Илијаш поново је игнорисало судску одлуку и одбило ревизију решења о додели парцеле Исламској заједници.
Опструкције општинске администрације настављају се и када је у Кантоналном суду Сарајево доказано да кућа није срушена услед ратних дејстава и да је 1996. била на месту. Потврде о кретању, рачуни за комуналије и бројни сведоци који се сећају да је кућа била прилагођена за живот 100-одстотоног инвалида Срета Јокића – оцењено је као паушално.
Све ове године покушавамо доћи до правде и на основу свједока, као и судским одлукама гдје се каже да је парцела незаконито додијељена од стране општине. На жалост, сваки пут се не поступи по одлуци суда. Али, оно што мене највише боли је шта би било да је мој отац у колицима био тада у кући, да ли би завршио на ливади – упитала је кћерка Срете Јокића, Радмила Јокић Мочевић.
И поред тога што се екипа РТРС-а прописно најавила, на седници Општинског вијећа у Илијашу третирана је као незвани гости. Накнадно смо обавештени да је усвојено решење, и то поново на штету Јокића. Наводно, у складу са Законом о управним пословима Федерације БиХ.
Јокићи нису доставили ниједан правно ваљан доказ, ниједан документ, извод из евиденције да су они полагали право на ту некретнину – рекла је Низама Малишевић, замјеница начелника за имовинско правне послове у општини Илијаш.
На срамоту Илијаша, покојни Срето тешко је повређен 1963. током изградње водовода који их и данас напаја водом. Земљорадничка задруга му је кућу, прилагођену потребама инвалида, доделила 1968. Многи то у Илијашу памте, али тамошња администрација незаконитост поступка правда недостатком једног документа, решења о додели куће на кориштење.
Мој отац је дао адвокату све оригинале, заједно са рјешењем о кориштењу стамбене јединице. Наравно, по избијању рата и одласку адвоката из Илијаша, папири су нестали, а Земљорадничка задруга данас не постоји – истиче Јокић Мочевић.
Суштински, изостаје воља илијашке администрације да поступе по закону и одлукама суда, па се чак усуђују на оцену да Радмила, као правни наследник оца жели да прибави имовинску корист.
Последњим решењем превршили су меру, каже Радмила и најављује да ће након што њен адвокат и званично добије тај документ, у општини Илијаш посла имати полицијски и инспекцијски органи.
РТРС
Српска имовина у Илијашу отета и додељена Исламској заједници