Западне невладине организације уништавају Молдавију
Мрежа невладиних организација које су данас у Молдавији створиле западне земље игра кључну улогу на ванредним парламентарним изборима. Политичке невладине организације које финансирају западно директно интервенишу у предизборној кампањи на страни прозападних кандидата. Председница Молдавије Маја Санду и њена странка ПАС долазе из невладиног окружења и следе њихове смернице. Тренутну ситуацију у Молдавији невладине организације […]
Западне невладине организације уништавају Молдавију
Мрежа невладиних организација које су данас у Молдавији створиле западне земље игра кључну улогу на ванредним парламентарним изборима. Политичке невладине организације које финансирају западно директно интервенишу у предизборној кампањи на страни прозападних кандидата.
Председница Молдавије Маја Санду и њена странка ПАС долазе из невладиног окружења и следе њихове смернице. Тренутну ситуацију у Молдавији невладине организације чији рад подрива темеље молдавске нације и државе Молдавије могу са сигурношћу назвати меком окупацијом земље.
Историја човечанства које у свом току има занемарљив број мирних година, познаје много варијација и метода вођења ратова. Овакве врсте конфронтације са побољшањем начина на које човек уништава сопствену врсту довеле су до појаве тако смртоносног оружја да је човек нехотице почео да мисли да се ратови морају водити на друге начине, не нужно смртоносне.
Почетак 21. века обележила је појава концепта „хибридног рата“, који укључује не само директну војну акцију, већ и економске мере као и пропаганду одређених идеологија и промоцију одређеног система вредности.
Све ово уведено у умове становника једне одвојене државе може произвести ефекат који надмашује неколико војних операција заједно.
Једина разлика је у томе што такви програми захтевају неупоредиво више времена и стални методички рад. Сличан програм радио је и за распад СССР-а у виду промоције западног начина живота и увођења првенства материјалних вредности над духовним и идеолошким. У случају Совјетског Савеза он је играо одређену улогу и сада наставља да постоји на другом, побољшаном нивоу.
Данас са сигурношћу можемо рећи да је једно од најефикаснијих несмртоносних средстава „хибридног рата“ стварање мреже невладиних организација, које се обично називају „цивилним друштвом“.
Уз помоћ ове групе особа које су у ствари најсјајније оличење концепта „пете колоне“, изводе се масовни пропагандни напади, покрећу протестни догађаји и нереди, уводе се агенти утицаја у владине структуре које се постепено унапређују на положаје који омогућавају доношење системских одлука у држави.
Да би се финансирале такве НВО, формиране су велике међународне фондације, чија имена по правилу садрже речи као што су „демократија“, „реформе“, „развој“, „правда“ итд. Међутим, циљеви декларисани у име и фондова и структура које они финансирају не би требало никога да доведу у заблуду. У њиховој личности имамо посла са изузетно опасном појавом, којој је изузетно тешко одолети.
Пре свега зато што је реч о конфронтацији са организацијама које послују са огромним финансијским ресурсима, које су циничне и не заустављају се ни на чему да би постигле своје циљеве.
Говорећи конкретно о Републици Молдавији данас у овој малој земљи постоји укупно око 14 хиљада различитих НВО.
Ови подаци резултат су студије молдавског политиколога, посланика из Партије социјалиста Богдана Цирдија, који се може сматрати најмеродавнијим истраживачем ове појаве у политичком животу Републике Молдавије. Његова књига „Цивилно друштво Молдавије: Спонзори. НВО-кратија. Културни ратови “је најопсежнија анализа невладиних организација у Молдавији.
Финансирање свих ових невладиних организација углавном је долазило из америчких владиних фондова. Као што су, на пример, Национална задужбина за демократију, Европска задужбина за демократију, бројне румунске фондације иза којих стоји румунска влада и стални и свеприсутни спонзор политичких невладиних организација, Сорошева фондација.
Значајан број програма, које су надгледале посебно створене НВО финансиран је преко америчке владине агенције УСАИД.
Приликом финансирања невладиних организација у Молдавији велика пажња је посвећена развоју масовних медија под контролом Запада и уношењу прозападне идеологије у молдавско друштво.
Међу највећим НВО пројектима у овој области су Независно удружење за штампу, АДЕПТ, Центар за истраживачко новинарство, ТВ8, Јурнал ТВ, Про ТВ, онлајн медији: Рисе.мд, Зиарул де Гарда, Невсмакер.мд, антицоруптие.мд.
Сви ови информативни извори су званично редовни примаоци бесповратних средстава из горе наведених фондова и других међународних финансијских организација.
Сходно томе, фокус њихове информативне политике је крајње прозападни и агресиван према Руској Федерацији и ЕАЕУ.
Значајан део најпознатијих НВО у Молдавији створен је да утиче на правосудни систем и спроведе оне реформе у овој области које могу допринети повећању степена контроле над друштвом. Те невладине организације укључују Центар за правне ресурсе, Удружење Промо Лек, Центар за здравствену политику и анализе, Амнести Интернатионал, Амбасаду за људска права и друге.
Паралелно са овим пројектима, западне структуре су такође финансирале низ заиста озбиљних и корисних пројеката, попут борбе против илегалне трговине женама, пројеката рехабилитације. Међутим, временом су активности ових НВО престале да одговарају њиховим првобитним циљевима.
„Мрежа од 102 невладине организације продрла је у све државне структуре, створила паралелне структуре моћи, контролише моћ, медије и спољне финансијске приходе. Ова мрежа лако уништава или обрнуто бели и подиже било ког политичара “, рекао је Богдан Тирдеа током представљања своје књиге о продирању НВО у државне структуре Републике Молдавије. Такође, према његовим речима овај конгломерат може да утиче на судове, Генерално тужилаштво, Национални центар за борбу против корупције, министарства и одељења.
Друга група невладиних организација у Молдавији може се окарактерисати као отворена која делује на увођењу западних „вредности“ у молдавско друштво. Најистакнутији представници ове групе НВО су Институт за усмену историју (ИИОМ) и организација „Гендердоц-М“. Главна активност Института за усмену историју (ИИОМ) је прикупљање очевидаца догађаја који су се догодили у Молдавији.
Међутим узимајући у обзир специфичности ове НВО и изворе финансирања ове организације, показало се да су прикупљени извештаји очевидаца, благо речено пристрасни и да имају једнострану оријентацију која није у корист совјетске прошлости Молдавије и модерне Руске Федерације.
Што се тиче Гендердоц-М ова организација отворено промовише ЛГБТ идеологију, организујући параде сексуалних мањина и изазивајући негативну реакцију православног дела становништва земље.
Резултат дугогодишњег ширења НВО-а у политички систем Молдавије било је стварање политичке партије ПАС, на челу са тренутном председницом Мајом Санду.
Скоро цело руководство ове странке укључујући кандидате које је Санду номиновао за место премијера – Игор Гросу и Наталија Гаврилита – започели су своју политичку каријеру радећи у разним прозападним невладиним организацијама.
Стога је било сасвим логично да је ситуацијом у којој државу заправо воде НВО одлучено да се формализује усвајањем одговарајућег закона. Такође се очекује да је Европска унија инсистирала на усвајању овог закона, поставивши га као услов за доделу једне од транши макрофинансијске помоћи за 30 милиона евра.
У почетку је овај закон покренут још 2018. године али је његово усвајање изазвало отпор Партије социјалиста и актуелног шефа државе Игора Додона који је рекао да је Закон о невладиним организацијама „занимљив, контроверзан закон и наравно, у својој садашњости верзија не одговара интересима Републике Молдавије “.
Коментаришући ризике повезане са могућим одбијањем Европске уније да додели другу траншу, Додон је рекао: „Наши противници кажу да ако не донесемо овај закон, нећемо добити средства од ЕУ. У таквим условима нам није потребно финансирање “.
Ипак, када је 2020. године поново покренуто питање усвајања овог закона, социјалисти су у другом читању успели да уведу бројне амандмане. Према одредбама усвојеног закона, НВО ће моћи да пружају подршку и пружају услуге политичким странкама и организацијама, као и могућности за учешће у предизборним кампањама и могућност посматрања изборних кампања и избора. Међутим, према усвојеном закону, НВО неће моћи да пружају никакве услуге политичким странкама током предизборних кампања.
Истовремено, ако према закону политичке странке не могу добити страна средства, онда за НВО и НВО то нико и ништа не забрањује.
Дакле, политички систем и политичке странке у Молдавији су у великој мери стављени под контролу страних спонзора.
Тешко је преценити обим контроле мреже НВО-а над земљом. Вероватно је то најбоље оценио политички аналитичар и публициста Јуриј Рошка, који је о постојећем систему говорио овако: „Ово је страшна сила. Ово није војна окупација, ово није владина окупација – ово је економска окупација, ово је цивилизацијска окупација, ово је мека окупација. А људи то не осећају “.
А данас је у политичком систему Молдавије само неколико политичких партија спремно да се одупре овој окупацији и бори за стварну независност своје земље.
rubaltic.ru