Офанзива талибана и ЛГБТ активиста
Повлачење Американаца из Авганистана омогућило је талибанима да крену у акцију освајања територије: ушли су у Кандахар, напредују у свим правцима, владине снаге сигурно неће бити у могућности да зауставе ове походе, процењује се да ће најдаље за пола године милитантни овладати целом земљом. Проамерички режим председника Ашрафа Ганија брани неке територије и свакако Кабул. […]
Офанзива талибана и ЛГБТ активиста
Повлачење Американаца из Авганистана омогућило је талибанима да крену у акцију освајања територије: ушли су у Кандахар, напредују у свим правцима, владине снаге сигурно неће бити у могућности да зауставе ове походе, процењује се да ће најдаље за пола године милитантни овладати целом земљом. Проамерички режим председника Ашрафа Ганија брани неке територије и свакако Кабул. Владини службеници и локално особље, које је сарађивало с Американцима, покушавају да се спасу освете, а ситуација подсећа на Сајгон и Багдад и америчко повлачење из Јужног Вијетнама 1975. и Ирака 2011.
КОНТРОЛА ШТЕТЕ: У петак је обелодањено да је у Москви делегација политичког руководства талибана преговарала с директором азијског одељења руског Министарства спољних послова и да је постигнут договор да талибани неће нападати суседне државе. Делегација је одржала конференцију за медије на којој је изнета листа намера којој се не би имало шта приговорити: неће се ширити на територије околних држава, бориће се против Исламске државе и других терориста, искорениће производњу дроге и обезбедиће поштовање женских права на образовање и рад. Каква агенда – што би рекли западњаци. Према речима једног од њих, циљ талибана је изградња „слободног система исламске државе”.
За Москву је најважније да ситуација у чланицама ОДКБ-а, Таџикистану и Казахстану, остане мирна, како на дневни ред не би било постављено питање заштите неке од њих (слично је било и током рата у Нагорно-Карабаху да се сукоб прелио на Јерменију). Део стручњака сматра да је на састанку у Москви постигнут договор с представницима талибана, с којима су и до сада имали контакте, о заштити руских интереса и њихових савезника. Ове разговоре једноставно описују као „контролу штете”.
С друге стране, многи не верује да Москва и талибани могу да закључе договор иза леђа Кабула, као и да се не може веровати њиховим разједињеним фракцијама да ће суседне државе оставити на миру. Они сматрају да су ови преговори смишљени само да успавају будност Москве и да свакако треба предузети све што се може да талибани не преузму Централну Азију. Трећи пак сматрају да је најгоре од свега што је Ердоган на амерички захтев преузео заштиту аеродрома у Кабулу, од кога ће сигурно направити сопствену војну базу за даље ширење у суседну Централну Азију.
ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ У ДУГИНИМ БОЈАМА: Мека моћ и новац Запада све више продиру и на Кавказ. За Грузију су у наредних пет година спремљене скоро четири милијарде евра у оквиру програма Источног партнерства ЕУ. Међутим, Тбилиси мора да поштује основне европске вредности, слободу изражавања и окупљања. А власти у Грузији су ове недеље морале да бирају између још већих нереда који би уследили на Паради поноса, која је већ у најави изазвала хаос у коме су повређени ЛГБТ активисти и новинари – и замерања Бриселу.
Само који дан после тих догађаја у Мађарској је ступио на снагу закон о забрани хомосексуалне пропаганде малолетницима. Орбан, као и Путин у Русији или Качињски у Пољској, сматра да родитељи имају право да сами одлучују како ће одгајати децу и да то право не треба да препуштају различитим невладиним организацијама иза којих стоји економска моћ. Знајући традиционална опредељења Грузина, са сигурношћу се може рећи да су сагласни с таквим ставом.
Зато је и било очекивано да је покренута ЛГБТ машинерија у Грузији наишла на отпор. Њени активисти тврде да је државна тајна служба координирала нападе, а премијер Иракли Гарибашвили је оптужио „старог лисца”, бившег председника Михаила Сакашвилија, да подржава одржавање геј параде у Тбилисију. У извештајима западних медија о овонедељним догађајима наводи се да су маршеви „поноса” и даље контроверзни у конзервативним земљама у којима огроман утицај има православна црква. Поставља се питање зашто се онда ЛГБТ пропаганда спроводи у државама које држе до традиционалног поимања брака и породице.
Хомосексуалности је било увек: негде је проскрибована, негде добродошла. Данас се већина не занима за сексуално опредељење другога. Све док Запад није преузео модел Јеховиних сведока и кренуо у активни прозелитизам. Испоставља се да на реакцију тих конзервативних нација, коју подстичу активном иритантном пропагандом у заштити права хомосексуалаца – управо и рачунају. Изазивање сукоба и дестабилизација влада тако постаје очигледан циљ, а не остваривање права хомосексуалаца.
Биљана Митрановић/Политика