Корона и сезона
Уочи овог лета предострожност је – неко би рекао храбро, а неко лакомислено – олабављена, али се не очекује драматичан пораст учесталости оболевања. Разлог је једноставан: многи наши грађани су у међувремену вакцинисани или су прележали болест. Откуд онда идеја о наредном јесење-зимском таласу. На почетку овог, као и прошлог лета, велике наде полагане […]
Уочи овог лета предострожност је – неко би рекао храбро, а неко лакомислено – олабављена, али се не очекује драматичан пораст учесталости оболевања. Разлог је једноставан: многи наши грађани су у међувремену вакцинисани или су прележали болест. Откуд онда идеја о наредном јесење-зимском таласу.
На почетку овог, као и прошлог лета, велике наде полагане су у топло време као спас од ковида 19. Претходне године за оптимизам није било никакве разумне основе, а и сада претерано уздање у Сунце може да нам се освети.
Ван подручја око полова и полутара, дакле у умереном климатском појасу, заразне болести обично показују сезонске варијације. За болести преношене инсектима и зглавкарима ризик заражавања зависи од бројности и активности преносилаца, па рецимо маларије нема зими када су комарци у зимском сну, а пегавца је мало лети, јер беле ваши погодно тло за опстанак и размножавање налазе скривањем у слојевима топле одеће. Уз то је важна и активност човека, због чега неке крпељске заразе достижу врх учесталости с пролећа и с јесени, у време пољских радова.
Цревне болести обично се дијагностикују у летњим месецима, јер се тада чешће једе пресна него термички обрађена храна, човек је покретнији, па обедује ван куће, на излету или на летовању, виша температура чини да се храна лако „квари”, што значи да се клице брзо намноже преко опасне границе, а своју улогу у преношењу узрочника имају и ројеви мува.
С друге стране, кулминација учесталости зараза дисајних органа уочава се током хладног периода. Тада се много времена проводи у затвореном простору, међуљудски контакти су блиски, прозори се ретко и краткотрајно отварају, мало је сунчевог ултраљубичастог зрачења, а ваздух је хладан и сув, због чега клице релативно дуго опстају у њему као аеросол.
Те спољне околности различито делују на микроорганизме, нарочито када су у питању вируси. Грип два пута годишње прелази полутар, а у топлим сезонама може да се открије само помним трагањем за по неким ретким, обично неприметно или клинички лако инфицираним појединцем. Донекле је различита ситуација са назебом. То је најчешћа акутна болест, која сваког човека у просеку погађа од једног до шест пута годишње. Изазвана је многим сојевима различитих вируса, међу којима су најчешћи риновируси и вируси короне. Назеб су и „летњи грип” и „кијавица због промаје” (струјање свежег ваздуха, нарочито преко ознојене и голе коже, може да буде одговорно за укоченост, али не за назеб). Најчешће се јавља у хладним месецима, обично у јесен и пролеће, а мање средином зиме, када доминира грип.
За два вируса из групе корона, изазиваче тешког акутног (САРС) и блискоисточног респираторног синдрома (МЕРС), сматра се да не морају да имају изражен сезонски карактер. Нека сазнања су указивала да ковиду 19 у умереном појасу, између 31. (Вухан) и 56. степена северне географске ширине (Москва), највише одговара средња дневна температура од пет до 11 Целзијусових степени, уз ниску релативну и апсолутну влажност, али су то идеални, а не неопходни услови за расејавање ове заразе. Они посебно не значе много у пандемијским околностима, другим речима, када је целокупна популација осетљива на новоискрсле изазиваче.
Нашим епидемиолозима је то било јасно још маја прошле године, када су размењивали мишљења о изосталој примени потребних мера, тако да су други, јунско-августовски талас епидемије доживели као самоиспуњујуће пророчанство. И уочи овог лета предострожност је – неко би рекао храбро, а неко лакомислено – олабављена, али се не очекује драматичан пораст учесталости оболевања. Разлог је једноставан: многи наши грађани су у међувремену вакцинисани или су прележали болест.
Откуд онда идеја о наредном јесење-зимском таласу? Њена заснованост почива на извесности да ће нови вирус корона постати, попут грипа, наш неизбежни пратилац, са повременим епидемијским таласима у хладном периоду. Клима је ван нашег утицаја, али околност која разликује средину од краја ове календарске године представља ниво колективног имунитета. Ако би се наставио замрли тренд обухвата вакцинацијом или би се она претежно ограничила на странце, ризикујемо да прве снегове, односно време када су они почињали да падају, дочекамо као, имунолошки гледано, прилично рањива популација.
Реч је о томе да ће многима ишчилети отпорност стечена инфицирањем у једном од претходних таласа. Још важније је што је далеко највећи број наших људи добио вакцину чија заштитна моћ, и уколико се испољила, не траје дуго.
Произлази да размере суочавања са наредним епидемијским таласом зависе од два чиниоца. Један је спремност наших оклевању склоних грађана да коначно заврну рукав, а други представља ревакцинација прималаца кинеске вакцине.
Због тога могу да буду у праву оба стручњака који лицитирају могућим дневним бројем новооболелих следеће јесени и зиме. Ако затаје вакцинација неодлучних и ревакцинација незаштићених, можемо да очекујемо 4.000 позитивних налаза дневно, али уколико се вакцинама створи, односно обнови отпорност у масовним размерама, испоставиће се да је прецењен и број од 1000 новооткривених болесника. Као и обично, судбина је у нашим рукама.
Др.Зоран Радовановић/Политика