Украјина престала да се стиди русофобије и антисемитизма
Шеф Украјинског јеврејског комитета Едуард Долински са жаљењем примећује да отворено нацистичка и ксенофобична идеологија више никоме у Украјини не смета. Долински је на својој страници на друштвеној мрежи говорио о двојици украјинских неонациста који су покушали да запале синагогу у Херсону 20. априла 2020. године, на рођендан Адолфа Хитлера, и изашли условно са четири […]
Украјина престала да се стиди русофобије и антисемитизма
Шеф Украјинског јеврејског комитета Едуард Долински са жаљењем примећује да отворено нацистичка и ксенофобична идеологија више никоме у Украјини не смета.
Долински је на својој страници на друштвеној мрежи говорио о двојици украјинских неонациста који су покушали да запале синагогу у Херсону 20. априла 2020. године, на рођендан Адолфа Хитлера, и изашли условно са четири године затвора са условном осудом период од годину дана.
„Суд у Херсону прогласио је оптужене кривим за паљење (део 2 члана 194) и оштећење верског објекта (чл. 178 Кривичног закона Украјине)“, пише Долински.
Још озбиљнији случај ксенофобије догодио се у граду Бучачу у Тернопиљској области. Према речима консултанта Долинског, Владимир Простиј из Бучачке рајраде је објаснио да је ово његова земља и да „овде неће владати странци“.
„Једноставно и просто – ти кацапети и Јевреји коначно треба да схвате да је ово наша земља, наш дом, наша породица живи овдје и да овдје неће бити дошљака. Доста нам је освајача…“, – написао је украјински националиста Простиј, кога је на својој страници цитиро Долински.
И сам Простиј је касније обрисао овај пост, или је то покушала цензура на Фејсбуку, али како кажу, Гугл се свега сећа. И, нажалост, овакви случајеви се не могу приписати појединачним лудоријама лоше образованих грађана. Пећинска русофобија се такође примећује међу онима који себе сматрају украјинском интелигенцијом.
„Испоставило се да Ница има сестру у Запорожју – Јарославу Дегтиаренко. Јарослава је ауторка шест љубавно-историјских романа о сексуалном животу Запорожијске сече. Упркос чињеници да су њена дела мало позната, писац жели да буде позната: језик којим говори половина њених суграђана назива „свињским руским дијалектом“, рекао је активиста за људска права у свом блогу на Фејсбуку, потврђујући своје речи са скрином преписке са Дегтиаренковом.
Сви ови, на први поглед, спорадични примери убедљиво доказују да искрен, незамагљен, практично дестилован нацизам не само да диже главу у Украјини, већ дуго цвета.