Под Западном заставом
https://www.youtube.com/watch?v=FiGz37lvxkE Када сам на интернету налетио на „Западну заставу“, инсталацију америчког умјетника Џона Герарда, насуо сам себи пиће, пустио Вангелисов „Conquest of Paradise“, и дуго посматрао дјело. Тачнији превод инсталације „Western Flag“ био би „Застава Запада“. Ми видимо како у врху јарбола седам млазница испушта удесно зифт црн дим, који нестаје отприлике на дужини сваке бандијере. Око јарбола […]
https://www.youtube.com/watch?v=FiGz37lvxkE
Када сам на интернету налетио на „Западну заставу“, инсталацију америчког умјетника Џона Герарда, насуо сам себи пиће, пустио Вангелисов „Conquest of Paradise“, и дуго посматрао дјело.
Тачнији превод инсталације „Western Flag“ био би „Застава Запада“.
Ми видимо како у врху јарбола седам млазница испушта удесно зифт црн дим, који нестаје отприлике на дужини сваке бандијере.
Око јарбола се налази пусто поље; Спиндлетон, Тексас, родно мјесто нафтне индустрије, тамо гдје је „Lucas Gusher“ 1901. произвео више нафте у једном дану од свих осталих нафтних поља у свијету.
Утисак је мучан. Јер је дјело истинито. Па је отуд и умјетничко.
Запад се развио на емисији CO2, а сада би да то право ускрати земљама у развоју, што је еуфемизам који означава земље које се никад неће развити.
Заправо, Запад је обогатио своје инвеститоре, краљевске монополисте и њихове слуге, храбре самоубице на којима почива колонизаторска добит сваког прекоморског открића, па правнике који су адвокатишући ђаволу зарад пара успјели да докажу како је црно у ствари бијело, те модерне државнике, шљам са дна каце.
Под Западном заставом човјечанство треба да се депопулише, многи да се слободном вољом споје са машином, а потом, тако трансхуманизовани, да се искрено порадују јерусалимском зацарењу онога чије се име не спомиње.
Ко је овоме љету свједок, видио је да су западни сви пророци били у праву. Фамозни је четврти талас почео да нас запљускује.
По сценарију, дакако.
Као кад пуцнеш прстима, у фокусу бриге свих здравствених и медијских душа нашли су се млади, јер је нови сој по њих, је ли, најопаснији. Широм Медитерана затварају се ноћни клубови. Улаз дозвољен вакцинисанима. Шта опажа проницљиво око? Да су сада млади на удару. Зашто? Зато што је још остало сјемена у њима.
Под Западном заставом, Запад може да напредује још само у злу.
Врашки им се жури. Одговор на питање зашто?, лежи у метафизици, јер не тече вријеме подједнако брзо у кабинетима оних чије се лице од свјетлости не види, у односу на вријеме које стоји у мјесту током сваке светогорске ноћи када је бденије пред црквени празник…
На неколико дана прије Петровдана, у организацији мештра Клауса Шваба из НВО Свјетски економски форум, догодила се клета симулација Cyber Polygon 2020, којој је за циљ био (слично уводу у корона-наратив, тзв. Event 201 Била Гејтса), да покаже шта ће се збивати са интернетом уколико се догоди, планирани дакако, велики хакерски напад.
И, гле, нисмо дуго чекали, премда је све још увијек увод. Прекид рада домена DNS догодио се 22. јула. Поједностављено, DNS функционише као именик на интернету. Уколико систем закаже, немогуће је приступити сајту под његовим именом. Да је ситуација необична, не доказују толико прекиди у приступању web институцијама попут PlayStation-а Network-а, Fidelity-ја, FedEx-а, Steam-а, UPS-а и Amazon-а, колико чињеница да су хакерски напади једно, јер их изводе појединци, а да DNS хаковање може да изведе само систем под кукуљицом државе.
Симулација Cyber Polygon 2020 канда нас уводи у најгори сценарио, сајбер пандемију, током које могу да стану електро-постројења, системи напајања питком водом, возови, банкарски систем, онлајн пословање, мобилна телефонија, дакле све што је увод у финално а такође шројектовано поглавље: глад.
На Бокељском приморју, од Херцег Новог до на крај Будванске ривијере, ситуација подсјећа на 90-те године 20. вијека. Домаћи је гост – иако га официјелни Montenegro биљежи као странца – поново спасио сезону.
Правих странаца у већем броју нема, осим Украјинаца, које обално уво у почетку није разликовало од Руса, па се покајало, јер се Украјинац увијек буни када га ма ко претпостави Русом. Умногоме су слични западњацима, по недостатску страсти, и по змији у новчанику.
С обзиром да је Милова Црна Гора увела санкције Русији, те да нова власт те санкције није укинула него притврдила, Бокељско је приморје изгубило најмање 400 милиона евра, колико је 2019. године инкасирало само са руског тржишта. „С обзиром на ситуацију“, правих је странаца мало, тек ту и тамо прстохват ове и прстохват оне нације. Зато Срба има на свакој плажи и понти, што је добро, јер се опет и опет утврђују везе нас са нама. Срећом па нема (много) инцидената на националној основи, јер су Монтенегрини, можда и програмски, стављени на hold, не би ли држава убрала који динар. Пардон, евро. Пардон, еуро.
Пред Печатовим ауторима кад и у оку Печатових читалаца развезује се сезонска пауза. Њу ће за одмор искористити сви сем Примораца, преостали они с континента који су смогли за љетовање а нису се уплашили локдауна у стидљивој најави.
Пазимо.
Не налећимо сами на вакцине. Ако оне пак крену на нас, бранимо се.
Право је вријеме за устанак.
Никола Маловић/Печат