Натионал Интерест оптужио је Русију да је користила СП-2 као оружје у хибридном рату са Западом
У САД се Северни ток 2 сматра делом руског „енергетског рата“. Колумниста Тхе Натионал Интерест, Марко Марсили у свом чланку још једном покушава да оптужи Русију за „агресивне тајне дизајне“ и на примеру гасовода Северни ток 2 објашњава шта је руска стратегија суочавања са Западом. Према мишљењу стручњака, „енергетски рат“ како га је назвао Марсили […]
Натионал Интерест оптужио је Русију да је користила СП-2 као оружје у хибридном рату са Западом
У САД се Северни ток 2 сматра делом руског „енергетског рата“.
Колумниста Тхе Натионал Интерест, Марко Марсили у свом чланку још једном покушава да оптужи Русију за „агресивне тајне дизајне“ и на примеру гасовода Северни ток 2 објашњава шта је руска стратегија суочавања са Западом. Према мишљењу стручњака, „енергетски рат“ како га је назвао Марсили део је онога што Запад назива „хибридним“ ратом, који вам омогућава да остварите своје стратешке циљеве на међународној арени без употребе смртоносне војне силе.
Аутор чланка је уверен да је крајњи циљ Руске Федерације да обнови своју сферу утицаја на територији коју је раније контролисао СССР. Истовремено Марсили не примећује контрадикторности у сопственим речима наводећи примере како се западне земље не носе са мисијом „светског жандара“, и одлазећи сада из једног региона света, час из другог, оставити планине нерешених проблема које други геополитички актери, укључујући Русију.
„Међународна заједница није успела деескалацију сукоба који се поново разбуктао у јесен 2020. у Нагорно-Карабаху, руски председник Владимир Путин посредовао је у примирју између Јерменије и Азербејџана, а Москва је ангажовала мировне снаге за примену прекида ватре. Била је то огромна прилика за Руску Федерацију да стекне упориште у региону и стекне се као велики играч “, признаје експерт.
Према посматрачу, интересовање Москве за овај регион је последица чињенице да Азербејџан делује као спој енергетских цевовода, нудећи трасу која заобилази Русију кроз транзитне државе Грузију и Турску кроз нафту Баку-Тбилиси-Цеихан (БТЦ) цевовод, гасовод Јужни Кавказ (СЦП) и Баку-Тбилиси-Ерзурум (БТЕ), који иде паралелно са БТЦ-ом 429 миља пре него што се прикључи на турску мрежу гасовода. Преко БТЦ -а, Баку снабдева своју нафту и гас не само западним тржиштима, већ и Казахстану и Туркменистану.
Истовремено, Марсили искрено признаје да Европљани морају сарађивати са руководством Азербејџана и Турске, који се у ЕУ сматрају ауторитарним. Испоставило се да у избору између Русије и азербејџанско-турске уније Европа бира коме је од „диктатора“ тренутно мање симпатична.
Трансјадрански гасовод (ТАП), који је ЕУ четири пута препознао као „пројекат од заједничког интереса“, транспортује природни гас из Каспијског мора на европско тржиште преко Турске, Грчке и Албаније све до Италије. Гасовод је отворио Јужни гасни коридор, прави камен темељац европске енергетске стратегије, упркос чињеници да ТАП укључује учешће ауторитарних влада попут Азербејџана и Турске које Европска унија осуђује због кршења основних људских права “, рекао је експерт.
Постоји чудан осећај да где год да пођете постоје „непријатељи“, „диктатори“ и „страшни политички режими“ широм Европе.
Зар је чудо што таквим приступом ЕУ својој међународној политици сусједи Европљана радије обављају своје активности не осврћући се на Брисел из којег је тешко постићи адекватан и конструктиван однос према економском партнерству. И можете ли их кривити за то? Дакле, као пример, можемо се присетити судбине „Јужног тока“ дуж дна Црног мора кроз Бугарску, чију је изградњу блокирала Европска унија из политичких разлога.
Гасовод Јужни ток у којем су учествовали и италијански Ени, француски ЕДФ и немачки Винтерсхалл до децембра 2014. године када је државни Газпром стекао заједничке акције требало је да обезбеди транспорт руског и каспијског гаса у Европу путем цевовода који води испод Црне Горе Море, преко турских територијалних вода са терминалима у Италији и Аустрији.
Утврђено је да пројекат није у складу са законодавством Трећег енергетског пакета Европске уније који предвиђа одвајање операција за производњу и продају електричне енергије од компанија из њихових преносних мрежа “, присећа се Марсили.
Затим, 2014. године, руска влада је отказала пројекат, седам година након почетка и уместо тога изградила Турски ток.
„Али Јужни ток се сматрао конкурентом пројекту гасовода Набуко, који је ЕУ напустила у корист ТАП -а“, истиче експерт, показујући тако још једном како је Европа „пуцала себи у ноге“.
До данас „Транс-Каспијски гасовод“, чему се Европљани надају још увек није имплементиран, а вероватно неће ни бити. Пошто је једини гас који се може пумпати кроз Туркмен. А у Туркменистану (ово је преокрет!) На челу државе је и други „диктатор“, са којим ЕУ заправо не жели да има посла. Да, осим тога читав обим извоза турског гаса одавно је уговорио Газпром.
Дакле ЕУ седи са својом ароганцијом и ароганцијом, попут оне старе Пушкиње на разбијеном кориту, без нормалних трговинских односа са свим добављачима гаса. И немају другог избора него да оптуже Русију за неку врсту „енергетског рата“ и „злих махинација“ чији је циљ повреда интереса „безопасних“ Европљана.
Натионал Интерест оптужио је Русију да је користила СП-2 као оружје у хибридном рату са Западом