Злочин без казнe: „Олујом“ је оживљен дух НДХ и матрица да Србе треба убијати, протјерати или покатоличити
Геноцидна политика и геноцидне намјере хрватскe државне, политичке елите нису од јуче. Антисрпство као политика спајања хрватске националне елите своје зачетке добија још у 19. вијеку из времена Анта Старчевића и његове Хрватске странке права. Политика асимилиације и потпуног прогона и страдања српског народа у Хрватској од Старчевића преко Павелића до Туђмана за временски период […]
Геноцидна политика и геноцидне намјере хрватскe државне, политичке елите нису од јуче. Антисрпство као политика спајања хрватске националне елите своје зачетке добија још у 19. вијеку из времена Анта Старчевића и његове Хрватске странке права. Политика асимилиације и потпуног прогона и страдања српског народа у Хрватској од Старчевића преко Павелића до Туђмана за временски период од неких 130-140 година није изгубила суштинску смисао а то је Србе прогонити, убијати, католичити.
Оно што је пошло за руком злочиначком Павелићевом режиму да се брутално обрачуна са српским национом у Хрватској наставиће Туђман 90-тих година прошлог вијека.
Наиме током рата у Хрватској, српски народ је поново осјетио онај страх који су имали њихови преци од 1941-1945. И можемо рећи потпуно оправдано, јер су хрватске националне снаге увидјеле огромну шансу да се обрачунају са преосталим дијелом српског народа у Хрватској, дакле са потомцима јасеновачких мученика и пребиловачких. Срби су препознали злочиначке намјере хрватских снага не само војних већ и њихове политичке елите, па су из тог разлога одбијајући да живе у независној Хрватској која је новим уставом из 1990. године избрисала српски народ као конститутивни, формирали Републику Српску Крајину која ће као таква постојати све до 1995. године.
Управо 1995. године хрватске снаге потпомогнуте од држава чланица НАТО-а крећу у велику војну операцију са циљем етничког чишћења оног простора који су насељавали Срби.
Наиме почетком маја, тачније 1. и 2. маја 1995. године хрватске војне снаге су извеле војну операцију „Бљесак“ на простору Западне Славоније која је улазила у састав Републике Српске Крајине. За само два дана са поменутог простора је протјерано преко 18.000 Срба, а више од 280 је убијено. То је наравно био само почетак комплетне операције потпуног чишћења оног простора Крајине која је током рата била сигурна и безбједна зона српском народу са једним јединим циљем опстанка српског народа на овом простору.
Али подршком великих сила прије свега САД, земаља НАТО-а, хрватске војне и полицијске снаге се одлучују да једном великом војном операцијом протјерају и побију преостале Србе који су се бранили и који су живјели у Републици Српској Крајини. Још 1994. године Хрватска влада је потписала уз помоћ Стејт дипартмента уговор са америчком војном компанијом МПРИ. Овим уговором је договорено да амерички официри обучавају хрватске који су се на тај начин припремали за велике војне операцијe са циљем етничког чишћења.
Од 4. до 7. августа 1995. године хрватске војне снаге јачине преко 130.000 припадника војске и полиције потпомогнуте америчким ваздухопловним снагама су започели операцију „Олуја“. Са друге стране Срба под оружјем није било више од 30.000. За само четири дана колико је трајала операција Олуја, према подацима српског комесаријата за избјеглице протјерано је 250.000 Срба, преко 1.800 убијено а 836 Срба се воде као нестали.
После Другог свјетског рата овај злочин без казне је највеће етничко чишћење, за које није нико одговарао. Наиме Хашки суд је 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерала Анта Готовину на 24 године затвора а Младена Маркача на 18 година затвора. Новембра 2012. године другостепеном пресудом су Готовина и Маркач ослобођени свих оптужби.
Злочин над српским народом у Хрватској се поновио 90-тих година, када је поново оживљен дух оне идеологије која је прокламовала да једну трећину Срба треба побити, једну покатоличити а једну протјерати.
Илија Бајовић/ИН4С