Ватрена стихија се шири планетом
Ватрогасци и спасиоци су суочени с правом драмом на грчком острву Евија, а с пожарима се боре и у Калифорнији, Сибиру, Италији… Претходни месец био је најтежи од када су пре девет година почела сателитска бележења пожара, што не значи да у августу неће бити још теже, јер шуме настављају да горе, а у многим […]
Ватрена стихија се шири планетом
Ватрогасци и спасиоци су суочени с правом драмом на грчком острву Евија, а с пожарима се боре и у Калифорнији, Сибиру, Италији…
Претходни месец био је најтежи од када су пре девет година почела сателитска бележења пожара, што не значи да у августу неће бити још теже, јер шуме настављају да горе, а у многим крајевима света сезона пожара тек се ближи врхунцу. Језиве сцене са Евије обилазе свет данима, а једнако је суморно и у Сибиру, где су евакуисана два села. Пламен гута пред собом и делове Северне Америке, Африке и Европе стварајући језиве призоре поразније од оних које су претходно изазвале поплаве. Деструктивне последице глобалног загревања изазваног што природним, што људским утицајем, након интензивних врућина прже све пред собом и на западу Канаде и САД.
Ватра на Евији дивља, а још десетак пожара букти у Грчкој. У обалском градићу Пефкију војници, ватрогасци и добровољци не успевају да спутају ватрене језике који гутају куће и дрвеће. Волонтери бродићима превозе грађане на сигурно. Мештани секу стабла како би спречили пламен да се шири. Немогуће је спасти природу, а надамо се да макар људски животи више нису угрожени, поручују грчки спасиоци. Власти су јуче почеле да процењују штету узроковану ватром која је опустошила земљу и истерала људе из домова. Тај посао радиће још дуго јер се пламен не смирује у бројним деловима земље. Премијер се састао с министрима како би утаначили мере помоћи жртвама, којих има и у Атини, где је пожар успео да оштети куће, инфраструктуру у предграђима и хиљаде хектара околне шуме.
Борбу с ватром воде и у Калифорнији. Тамо је активно 11 пожара, а страхује се да ће их с растом температуре бити још. „Дикси” је уништио градић Гринвил, основан у доба златне грознице. Наиме, тако зову пожар који нису могли обуздати док је освајао град. Би-Би-Си преноси да ће се у наредним недељама пламен ширити и да се ватрена стихија неће олако обуздати. „Дикси” од средине јула прождире природу, уништио је већ око 460.000 хектара земљишта. Људи успевају да контролишу петину захваћене територије. Хиљаде људи су напустиле своје домове, а има и несталих.
У Сибиру је највећи део тајге у републици Саха, познатој као Јакутија, захваћен пламеном, а токсични дим допире чак до Северног пола. Евакуисани су мештани два села, где тренутно букти 155 шумских пожара. На хиљаде ватрогасаца и добровољаца покушавају да спрече ватру да се шири па, као што раде и на Евији, секу стабла како би прекинули ватрени ланац. Рекордно високе температуре забележене последњих неколико година у Русији приписане су климатским променама, а пожарима, кажу, доприноси и занемаривање правила заштите у овим ситуацијама, због чега струка криви и оне који су 2007. одлучили да распусте савезну ваздухопловну мрежу која се хватала укоштац с пожарима.
Према подацима Европског информационог система за шумске пожаре, од почетка године је изгорело око 128.000 хектара, односно, осам пута више у односу на досадашњи просек. Угљенисане површине учетворостручиле су се у Италији, осмоструко су увећане на Кипру, удвостручене су у Грчкој.
Италија, посебно њен јужни део, гуши се у диму и пламену у другој најгорој икада забележеној сезони пожара. У покрајини Пуља шуме су гореле четири дана, након чега је остало згариште на 200 хектара. Ватра се с планина спуштала ка хотелима, кућама и манастирима одмаралишта Пескара терајући мештане и туристе на евакуацију. И Турска је због пожара осетила четири пута већи интензитет врућине у односу на забележен дневни рекорд. И Родос је био у опасности, због чега су евакуисани оближњи кампови, док су три авиона, шест хеликоптера и бар 100 ватрогасаца санирали пламен.
Из службе ЕУ за управљање ризиком од катастрофа, кажу да се шири списак области које су у опасности, а који се више не ограничава на медитеранске земље. У Финској су, рецимо, угашени бројни пожари. У овом периоду године, током претходне деценије, просечно би букнуло 298 локација. Ове године Европу је, до сада, задесило чак 427 пожара. До 5. августа на Старом континенту је изгорело 55 одсто више површина у односу на просек забележен у протеклих 12 година. Посматрано глобално, ватра је одговорна за значајну емисију гасова с ефектом стаклене баште и за пет до осам одсто од 3,3 милиона смртних случајева узрокованих лошим квалитетом ваздуха. „Карбон бриф”, група која се бави климом, каже и да су, поређења ради, 2003. године изузетно велики пожари довели до емисије исте количине штетних гасова као западна (индустријска) Европа.
Љ.Вујић/Политика