Бајден против Кине – зов неоимперијализма
САД планирају да у технолошки развој у наредних пет година инвестирају 250 милијарди долара. Битка се води око тога ко ће контролисати инфраструктуру за информационе технологије у чијем средишту су AI (вештачка интелигенција), 5Г мрежа и полупроводници. Некадашњи председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп је покушао класичним методама да спречи технолошки и економски успон Кине […]
Бајден против Кине – зов неоимперијализма
САД планирају да у технолошки развој у наредних пет година инвестирају 250 милијарди долара. Битка се води око тога ко ће контролисати инфраструктуру за информационе технологије у чијем средишту су AI (вештачка интелигенција), 5Г мрежа и полупроводници.
Некадашњи председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп је покушао класичним методама да спречи технолошки и економски успон Кине уз застрашивања, контролу извоза, увођење разних такса на увоз робе и услуга из Кине. То није много помогло. Четири републиканца (Џ. Риш и други) су јасно уочили проблем, па су покушали у јулу 2020. законом о агресивној индустријској политици да усмере Трампа ка корекцији његовог курса, уз ослонац на стара и нова савезништва. Међутим, већ је било касно.
Бајденова администрација је у припреми свог закона спремно прихватила идеје четворице републиканаца. Сукоб са Кином она сада решава из два правца – коришћењем Трампових мера, али и агресивним мерама у подршци технолошком развоју. Стари и нови предлози и нацрти закона обједињени су у кровном закону под називом „ Закон о иновацијама и конкурентности САД”, који има 2.400 страница. Усвојен је у Сенату 8. 6. 2021. и као такав послат Доњем дому САД. Кључни део тог кровног закона чини Закон о стратешкој конкуренцији. У сету тих закона ништа није препуштено случају. Покривене су све области технолошког и економског развоја. Као у неком великом ратном походу покренути су против Кине сви родови војске, на земљи, мору и у ваздуху. Уз то, анимирани су сви савезници на Западу.
Погонско гориво за обрачун САД са Кином има сложену позадину. Неоспорно је да се једним делом ради о Тукидидовој замци – страху од економског успеха Кине и губитку привилегије да САД пишу правила светског поретка. Уз то, без сатанизације Кине и стварања „лоших момака” од ње, САД не би могле да покрену и хомогенизују нацију за колосални подухват спречавања губитка статуса водеће велике силе. Ту је и „спутњик момент” од 1957. када је СССР бацио рукавицу САД у освајању свемира. Тиме не само да се уједињују обе политичке странке у борби против Кине, већ се скреће пажња са низа других веома изражених проблема (велике социјалне неједнакости, расни проблем и сл.).
Да би се у целини реализовали наведени закони планирано је да се у технолошки развој у наредних пет година инвестира 250 милијарди долара. Битка се води око тога ко ће контролисати инфраструктуру за информационе технологије у чијем средишту су AI (вештачка интелигенција), 5Г мрежа и полупроводници. Највише пажње поклоњено је идентификовању критичних технологија. За САД су мањи проблеми у новим технологијама у којима су у предности, као што су дизајнирање полупроводника, оперативни системи, ласерске технологије, биотехнологија, учеће машине, нанотехнологије, складиштење података и сл. Стварни проблеми су у оним технологијама у којима Кина има примат, као што су производња електричне енергије из обновљивих извора, AI и 5Г технологије, неке свемирске технологије, квантно рачунарство, производња дронова, дигитално плаћање, финансијски инжењеринг.
У борби против Кине ипак је тежиште стављено на три кључне области. Прво, у једном од закона посебан нагласак је стављен на производњу полупроводника и чипова, будући да су они неопходне технолошке компоненте у производњи и у свим софистицираним производима и услугама. Од наведених 250 милијарди за технолошки развој, 52 милијарде долара се односе на производњу полупроводника. Друго, стратешки програм развоја Кине кроз пројекат „Појас пут” или кроз „Дигитални пут свиле”, најпре избегаван у јавности САД, сада је добио важно место у обуздавању геополитичког утицаја Кине у свету. Пошто САД немају довољну снагу да саме покрену и да финансирају стратегију глобалног обуздавања Кине, оне су успеле на самиту Г7 у Енглеској да издејствују пристанак тих земаља да покрену пројекат „Изградимо бољи свет” и да у наредним годинама ангажују 100 милијарди долара за инвестиције у мање развијеним државама.
Највише главобоље са Кином САД имају у Индо-пацифичком региону. Проблем је у томе што многе земље у том региону полажу једнако право коришћења у јужном и источном кинеском мору. У Закону о стратешкој конкуренцији најмање 30 пута је са разних страна третиран експлозивни проблем односа САД и Кине у овом региону. Највећи сукоб САД и Кине у Индо-пацифичком региону су у вези са судбином Тајвана. Због специјалне историје Тајвана, Кина се обавезала да неће на силу интегрисати то острво у свој простор. Са друге стране, САД су економски помагале развој Тајвана, уз подстицање развоја вишепартијског система. Међутим, основни проблем је у томе што је Тајван најуспешнији у свету у производњи полупроводника. „Тајванска корпорација за производњу полупроводника” има врло софистицирану производњу. У САД 90 одсто увоза полупроводника отпада на увоз са Тајвана. И Кина се ослања на увоз из ове земље. Ритам технолошког успона САД и Кине у значајној мери зависе од Тајвана.
У мултиполарном свету који карактерише истовремено велика технолошка зависност, али и сукобљеност интереса, САД неће бити лако да осигурају подршку за свој сукоб са Кином. Са кнедлом у грлу Бајден је морао да устукне пред одлучношћу Немачке да заврши „Северни ток 2”, јер му је Немачка потребна у другим геополитичким плановима. Колику ће тек кнедлу да прогута када не буде успео да покида технолошку повезаност економија ЕУ и Кине и колику ће цену морати да плати у виду још већег трговинског дефицита САД са ЕУ да би технолошки одвојио ЕУ и Кину.
САД располажу значајним инструментима које могу да користе како би убациле клипове у точкове кинеске економије. Кина свакако није без својих инструмената против САД, али су они за сада значајно мањи. Пошто глобализација као што каже Пол Кругман ( „Њујорк тајмс”, 13.6. 2021) не иде у прилог САД, сасвим је извесно да су САД одлучне да поправе свој релативни положај у расподели глобалне економске и политичке моћи на рачун Кине, а тиме и свих осталих. И да покушају да уживају на ловорикама једине некадашње империјалне силе. Међутим то не може проћи без озбиљних ломова и трајних последица по цео свет.
Митар Михаљица/Политика