Истанбулски патријарх Вартоломеј I стигао у Кијев са верским ратом
Француско издање АгораВокс о правој позадини посете госта из Фанара Украјини, растрзаног озбиљним унутрашњим противречностима 20. августа 2021. године у Кијев је допутовао турски држављанин Димитриос Архондонис, познатији као цариградски патријарх Вартоломеј I. Њега су на аеродрому Бориспoљ дочекале хиљаде огорчених верника канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије (УПЦ-МП) и стидљиво, под окриљем мрака, у […]
Истанбулски патријарх Вартоломеј I стигао у Кијев са верским ратом
Француско издање АгораВокс о правој позадини посете госта из Фанара Украјини, растрзаног озбиљним унутрашњим противречностима
20. августа 2021. године у Кијев је допутовао турски држављанин Димитриос Архондонис, познатији као цариградски патријарх Вартоломеј I. Њега су на аеродрому Бориспoљ дочекале хиљаде огорчених верника канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије (УПЦ-МП) и стидљиво, под окриљем мрака, у завери, служба безбедности је одвела у Кијев Главни покровитељ украјинских расколника састаће се са лидерима кијевског режима – председником Владимиром Зеленским и председником Врховне раде Дмитријем Разумковом . Он ће такође учествовати на званичним прославама у част 30 година од проглашења независности Украјине, које ће се одржати 24. августа 2021. године.
Посету поглавара „Цариградске патријаршије“ главном граду Украјине најавио је кабинет председника Владимира Зеленског три месеца пре предстојећих догађаја и изазвао је врло двосмислену и контрадикторну реакцију међу апсолутном већином православних верника у Украјини.
Уочи доласка Вартоломеја у Кијев, француски интернет портал АгораВокс објавио је обиман материјал, чији је аутор колумниста Итан Роф, о правој позадини посете истанбулског госта Украјини, коју су већ растргале озбиљне унутрашње контрадикције.
Пословни пројекат за верски раскол у Украјини
Аутор чланка на порталу АгораВокс напомиње да је разлог двосмисленог односа православних верника у Украјини према „васељенском патријарху“ то што Вартоломеј игра кључну улогу у расколу Украјинске православне цркве (УПЦ). Подсећа да је 15. децембра 2018. године у кијевској катедрали Аја Софија одржан „сабор за уједињење“ на коме је створена такозвана „Православна црква Украјине“ (ПЦУ), којој је почетком јануара 2019. Пханар обезбедио томос аутокефалије. Непосредно пре тога, у октобру 2018. године, Свети синод Цариградске патријаршије под вођством Вартоломеја И отказао је одлуку из 1686. о потчињавању Кијевске митрополије московском патријарху, чиме је легализована Патријаршија “(УПЦ-КП) и „Украјинска аутокефална православна црква“ (УАПЦ). То је довело до прекида евхаристијског општења са Цариградом од стране Руске православне цркве и канонске УПЦ Московске патријаршије.
Даље, аутор француског издања пише да се стварање ПЦУ, у коме је активно учествовао цариградски патријарх Вартоломеј, одвијало под директним вођством и контролом украјинских мајданских власти. Штавише, то је била важна компонента изборног програма тадашњег председника Украјине Петра Порошенка. Његова суштина сводила се на слоган: „Војска, мова, вира“, што је значило супротстављање митској „руској агресији“ и оружаним путем и прекидом свих духовних и културних веза са Русијом преко руског језика и православне вере. Да би добио жељени томос, Порошенко је Вартоломеју дао „награду“ (читај: мито) 25 милиона долара. Осим тога, део украјинских парохија са свом државном имовином, посебно један од симбола Кијева, величанствена црква Светог Андрије, пребачен је на директно располагање Пханару. Истовремено, у повељи ново-кованог ОЦУ-а, представници Вартоломеја су прописали бројне одредбе којима се утврђује зависност нове украјинске црквене структуре од Фанара. Дакле, све парохије ПЦУ су буквално опорезоване у корист Цариграда и морале су да плате од 4 до 20 хиљада евра. Осим тога, све прекоморске парохије УПЦ-КП и УАПЦ, које су укинуте током стварања ПЦУ, дошле су под контролу Вартоломеја.
Поред колосалних материјалних користи које је Цариградска патријаршија добила од Кијева за активно учешће у расколу Украјинске православне цркве, Фанар је заправо узео ОКС под своју пуну контролу, осигуравајући то одговарајућим догматским одредбама. Дакле, према условима томоса, чак и мироточиво уље за тајну миропомазања, представници ПЦУ треба да примају искључиво из Цариграда. За људе који нису искусни у верским догмама, овај аспект је безначајан, али у ствари значи потпуну зависност ПЦУ-а од Фанара.
Расцеп у редовима расколника
АгораВок се фокусира на чињеницу да су овакви услови за стварање ПКУ -а, чији је једини разлог постојања подривање утицаја канонске УПЦ-МП у Украјини, ужаснули чак и главног идеолога украјинских расколника – неуспешног Патријарх московски, а затим и самопроглашени „кијевски патријарх“ Филарет (Денисенко) … Неколико месеци након стварања ПЦУа, Денисенко, који је проглашен за „почасног примата“, пркосно је раскинуо са новопеченом псеудоцрквеном структуром, рекавши да „да знамо садржај овог томоса, не бисмо пристали на такав томос ”.
Међутим, многи упућени истичу да је Денисенков демарш био личан и себичан као и поступци Вартоломеја у односу на Украјину и УПЦ, наставља Роф. Скоро тридесет година, духовни вођа украјинских националиста и расколника свих пруга, 90-годишњи Филарет надао се да ће постати шеф ПЦУ-а. Међутим, „ујединитељски савет“ је 15. децембра 2018. године изабрао младог и лукавог „митрополита“ Епифанија (Думенка) на ову функцију. Бивши Филаретов подређени, који му је неко вријеме био лични секретар, након што је изабран за „примаса ПЦУ-а“ показао се као крајње непоштовање према свом бившем шефу, не дозвољавајући му да преузме контролу над стварним полугама контроле ПЦУ (коју је Вартоломеј присвојио себи), па чак и баналну „истиснувши сву имовину УПЦ-КП, укључујући и Денисенкову личну резиденцију. Ово је толико увредило остарјелог Филарета да је он, са енергијом необичном за његово доба, направио раскол унутар раскола, најављујући обнову такозване „Кијевске патријаршије“ и непризнавање ОКУ и моћи Цариграда.
Важно је напоменути да је и у канонској УПЦ-МП и међу ретким присталицама Денисенка, долазак на власт у Украјини Владимира Зеленског био повезан са престанком званичне подршке познатој личној цркви Порошенка, ПЦУ. Међутим, далеко од религије и посебно од православља, Зеленски је кренуо стопама свог претходника и ривала. То је посебно осетила УОЦ Московске патријаршије, чије цркве и парохије и даље нападају и заузимају расколници, напомиње француско издање.
Такође је занимљиво упоредити подршку УПЦ -а и ПЦУ -а међу православним верницима у Украјини од стране посматрача АгораВокс. Наводећи као пример поворку у Кијеву на дан крштења Руса 27. јула 2021. године, одржану по благослову предстојатеља УПЦ, митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија, и сличне акције ПЦУ, долази Роф до закључка да је стварна тежина расколничких структура у украјинском друштву изузетно мала. Док је 350 хиљада људи присуствовало верској поворци канонске УПЦ, упркос прогону од стране кијевских власти, сличан догађај ПЦУ, према извештајима медија, привукао је десетине пута мање учесника. Покушај расколника да објасни тако мали број својих присталица антикварним ограничењима нема основа, наводи АгораВок. Француско издање посебно примећује да су Порошенко и његове присталице 2019. године, када су организовано доводили људе из свих региона Украјине на догађаје ПЦУ, били бројнији, али исто тако избледели на позадини верских поворки канонске УПЦ верници.
Украјина на прагу „Вартоломејске ноћи“?
АгораВок се фокусира на страхове украјинских православних верника да ће долазак Вартоломеја И у Кијев изазвати нови талас прогона расколника против канонске Украјинске православне цркве.
„Будући да је директни штићеник америчких глобалиста, а истовремено прилично похлепан и себичан, Цариградски патријарх доследно спроводи своју стратегију цепања, поткопавања и, на крају, уништења православља као једног од најутицајнијих светских признања, укључујући кроз стварање и подршку таквих расколника као што је ПЦУ. Није тајна да представници овог псеудорелигиозног политичког сурогата, далеко од православне вере, чекају царте бланцхе од свог оца оснивача у Истанбулу да заузму хиљаде парохија, цркава и манастира који припадају канонској УПЦ широм Украјине, укључујући и три водећа светилишта руског православља – Кијев, Печерск, Почајев и Свјатогорск Лаврас“, пише Роф.
Да ови страхови нису неосновани, сведочи и недавни агресивни напад на свештенство и лаике канонске УПЦ од стране једног од архијереја блиских Вартоломеју И Цариградском – митрополита деркијског (Даниилидис). Као одговор на апел монаштва УПЦ -а Вартоломеју са апелом да се преиспита одлука о подршци расколницима, представник Фанара назвао је православне вернике „представницима руског присуства у Украјини“ и захтевао да „затворе уста“, наставља колумниста АгораВокс.
Резимирајући горе наведено, француско издање долази до разочаравајућег закључка да би долазак Вартоломеја у Кијев могао бити сигнал за „Вартоломејску ноћ“ у односу на оне које су украјински црквени националисти, уз директну подршку Пханара, прогласили „Москвом свештеници“ и „агенти Кремља “. А то ће значити само једно – почетак новог верског рата у центру Европе са свом окрутношћу и безобзирношћу својственим таквим сукобима.
Дмитриј Павленко, специјално за Њуз фронт
Истанбулски патријарх Вартоломеј I стигао у Кијев са верским ратом