Све златне резерве су у Србији
Србија има 36,7 тона резерви у злату што је 12,6 одсто свих девизних резерви, a oднедавно све златне полуге су у земљи. Приликом недавног представљања извештаја о инфлацији Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије казала је да је пренос златних резерви (репатријација) општа пракса. Објашњавајући зашто је добро да златне резерве буду у Србији, она […]
Све златне резерве су у Србији
Србија има 36,7 тона резерви у злату што је 12,6 одсто свих девизних резерви, a oднедавно све златне полуге су у земљи. Приликом недавног представљања извештаја о инфлацији Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије казала је да је пренос златних резерви (репатријација) општа пракса.
Објашњавајући зашто је добро да златне резерве буду у Србији, она је као пример навела тешкоће које је НБС имала да би вратила једну тону злата преосталу од сукцесије. Према њеним речима, репатријацију златних резерви спроводе бројне земље, између осталих Немачка па и Србија. Централна банка проширује опције у којима чува резерве како би држава могла да одговори на све своје обавезе.
– Ниједна од држава које имају имовину те врсте, не жели да ризикује, па укључујући и тешкоће са транспортом злата, као на пример што смо ми имали када је требало у време пандемије допремити готовину. То је било у тренутку када смо имали појачане захтеве за исплатом у страној валути, што је кратко трајало”, навела је Табаковићева додајући да нико не жели да ризикује, да имовину коју има неће моћи из било којих разлога да повуче.
Према ранијим изјавама челника НБС та једна тона стајала је у Базелу у Банци за међународна плаћања (БИС). Поред тога, почетком године „Циђин” који експлоатише борски рудник испоручио је две тоне злата Народној банци, пошто НБС откупљује злато произведено у земљи. Табаковићева је казала да ће НБС бити опрезна око будућих куповина злата, и да ће то зависити од потребе да се пре свега подржи привреда, а када се задовоље потребе стабилности државе, онда вишак резерви може да се остави у злату.
Додала је да ће, када је реч о куповини нових количина злата, НБС размотрити када је прави тренутак за то, односно када су најбољи могући тржишни услови, као и да ће јавност бити благовремено обавештена. Све количине које су куповане од некадашњег РТБ Бор и „Циђина” плаћене су у динарима, навела је гувернерка. НБС je остварила циљ да има 12,6 одсто девизних резерви у злату, што је и даље испод просека развијених земаља од 19,4 процента.
Она пак не искључује ни могућност да домаће полуге злата можда већ следеће године буду повећане на 50 тона. Остављање резерви у злату зависи од околности.
Јована Рабреновић/Политика