Антена М у стилу цјелокупне дукљанске историје: Лажљива подметачина противрјечна тексту на који се позивају
Ево класичног примјера начина на који настаје „crnogorski“ национални наратив: на манипулацији, спиновању, инпутирању, сјечењу чињеница и текстова до пола. И управо зато опет и опет: не може бити једнакости између црквене историје засноване на чињеницама и идентитета на жртви, оног српског, са једне стране и „идентитета“ и „наратива“ заснованих на конфабулацијама, спиновима, подметачнима, попут […]
Ево класичног примјера начина на који настаје „crnogorski“ национални наратив: на манипулацији, спиновању, инпутирању, сјечењу чињеница и текстова до пола.
И управо зато опет и опет: не може бити једнакости између црквене историје засноване на чињеницама и идентитета на жртви, оног српског, са једне стране и „идентитета“ и „наратива“ заснованих на конфабулацијама, спиновима, подметачнима, попут „crnogorskog“ са друге стране.
А таква је цјелокупна „crnogorska“ историја.
Свакоме ко има имало образовања и разумијевања било је и остало јасно да израз „Црква Србије“ по мом суду није ни исправан, ни адекватан. То што га користе crnogorske усташе и псеудо-васељенска Патријаршија – експозитуре једног истог глобалног центра моћи – само говори нешто о природи тога господара, о његовим злим намјерама и о духовном стању народа у коме још има поборника идеје да је уопште у питању иста она Црква која је постојала вијековима. Није, и што прије то схватимо, мање ћемо губити снаге.
Понављам оно што сам рекао и прије неколико дана: навикнимо се на свијет у коме Фанар није више никаква црквена структура, већ је експозитура истих центара моћи који стоје иза пројекта сецесије јужних српских крајева које обухвата данашња Црна Гора.
Опомена нашим богословима остаје и даље: размислимо о „еклисиологији“ која нам се потурала као „исправна“, ако се испод ње крију манипулативне технике које се већ дуже од вијека остварују.
Дакле, не само да ја не демантујем митрополита Јоаникија, већ управо супротно: подржавам га и објашњавам да је израз „Црква Србије“ бесмислен и противан историјском идентитету Српске Православне Цркве, као што је бесмилена свака релативизација нашег имена и идентитета.
Наравно, токсично смеће попут Антене и није најмењено за оне који нешто друго читају, људе који ће погледати документе, сагледати чињенице и истинољубиво пожељети да буду оно што су им били преци – Срби.
А одавно није намјењено ни за оне који ће погледати смисао самог текста на који се позива новинар Антене.
Дарко Ђого/ИН4С