Мигранти у Данској ће морати да „зараде” за социјалну помоћ
Влада планира обавезан рад од 37 сати недељно за незапослене досељенице „незападног порекла” како би и даље остваривале социјална права. Ако предлог данске премијерке Мете Фредериксен прође у парламенту мигранти који нису „западног порекла”, мораће да раде 37 сати недељно, ако мисле да и даље добијају разне бенефиције од државе укључујући и социјалну помоћ. Данска […]
Мигранти у Данској ће морати да „зараде” за социјалну помоћ
Влада планира обавезан рад од 37 сати недељно за незапослене досељенице „незападног порекла” како би и даље остваривале социјална права.
Ако предлог данске премијерке Мете Фредериксен прође у парламенту мигранти који нису „западног порекла”, мораће да раде 37 сати недељно, ако мисле да и даље добијају разне бенефиције од државе укључујући и социјалну помоћ.
Данска социјалдемократска мањинска влада која спроводи једну од најстрожих имиграционих политика у ЕУ с циљем да захтеве за азил смањи на нулу, осмислила је овај план с циљем да помогне мигрантима да се боље асимилују у друштво ове скандинавске земље.
У образложењу предлога се каже да „ има превише људи, посебно оних који нису западног порекла, а немају посао”. А свако ко долази у Данску мора да ради како би могао да издржава себе и своју породицу. Ако неко нема посао мора да има обавезу да допринесе заједници како би остварио право да прими социјалну помоћ.
„Желимо да уведемо нову логику рада у којој су људи дужни да доприносе и буду корисни друштву. Ако не могу да нађу редован посао мораће да раде за свој џепарац. Превише година смо чинили медвеђу услугу многим људима не захтевајући ништа од њих”, рекла је Мете Фредериксен, преноси АФП.
Премијерка је објаснила да се ова измена правила за остваривање разних социјалних повластица односи пре свега на мигранткиње. Према подацима владе шест од 10 жена са Блиског истока, Северне Африке и Турске није запослено.
„Суштински је проблем када имате снажну економију чији послодавци имају потребу за радном снагом, а истовремено постоје велике групе, пре свега жена незападног порекла, које нису део тржишта рада”, истакла је Фредериксенова.
Циљ овог плана за који поједине странке кажу да је „сулуд” је да се уз помоћ локалних заједница кроз рад у друштво интегрише 20.000 миграната. Али, за сада још није јасно који би облици „друштвено корисног рада” били понуђени досељеницима. Поготово што владин пројекат предвиђа да се у процес рада укључе мигранти женског пола који већ примају три до четири године разне врсте социјалне помоћи, а немају задовољавајуће знање данског језика.
„Могло би им бити понуђено да на плажама скупљају опушке или пластику. Или да помажу у решавању различитих задатака унутар фирми. За нас је најважније да ти људи изађу из својих домова и почну да раде”, објашњава министар за рад, Петер Хумелгард.
Портпаролка левичарске Црвено-зелене алијансе Маи Виладсен план владе је назвала „глупим” јер може довести до смањења зарада већ запослених радника: „Бојим се да ће ово завршити као ‚социјални дампинг’, пракса да послодавци користе јефтину радну снагу уз државну подршку тако што шаљу мигранте да раде безвезне послове”, поручила је Виладсенова.
За 51-годишњу мигранткињу Неџат Чафехи из Копенхагена владин предлог није решење проблема. Како је рекла за дански канал ТВ2, премијерка уопште не зна о чему говори. Она тврди да мигранткиње стално траже послове.
„Како да пронађете посао када вас толико одбијају”, пита Чафехи коју су затекли испред центра за тражење посла.
С друге стране, незапослени мигрант Декар Мухамед сматра да је ово што предлаже Мете Фредериксен добра идеја: „Добро је што морате да радите ако можете”.
Мирка Мозер, председница Имигрантског женског центра, организације са седиштем у Копенхагену која помаже усељеницама да се запосле каже како јој владин план није звучао довољно амбициозно.
„Имамо много жена које су вољне да се запосле, укључујући послове који трају 37 сати недељно, али потребно је да у понуди буде више 37-часовних послова”, каже Мозерова за агенцију АП.
Имигрантски женски центар је 2018. године регистровао скоро 13.000 људи из 57 различитих нација. Мозерова је рекла да има контакте са десетинама компанија које имигранткињама нуде посао, али већина је радила само од четири до 10 сати недељно.
„Неке се сигурно плаше да ће њихове бенефиције бити смањене, јер не могу добити посао од 37 сати”, додаје Мозерова.
Имигранти и њихови потомци представљају 14,1 одсто од скоро шест милиона становника Данске. Највеће групе су дошле из Турске, Сирије и Ирака.
Од 2019. године, када је Мете Фредериксен постала премијерка, број захтева за азил у Данској се драстично смањио. Од 1. јануара до 31. јула ове године био је 851 захтев. Највише их је било 2015. у јеку мигрантског таласа у Европи – 21.000.
Миленко Пешић/Политика