Јапан је одлучио да поквари односе са Русијом
Ново јапанско руководство одлучило је да заоштри територијални спор са Русијом и напусти линију претходног руководства, захваљујући чему су Москва и Токио успели да одрже нормалне односе. Јапанске власти вероватно схватају да питање Курила ионако неће бити решено у њихову корист. Зашто је онда потребна ова бесмислена конфронтација? А ко стоји иза тога? Чињеница да […]
Јапан је одлучио да поквари односе са Русијом
Ново јапанско руководство одлучило је да заоштри територијални спор са Русијом и напусти линију претходног руководства, захваљујући чему су Москва и Токио успели да одрже нормалне односе. Јапанске власти вероватно схватају да питање Курила ионако неће бити решено у њихову корист. Зашто је онда потребна ова бесмислена конфронтација? А ко стоји иза тога?
Чињеница да Јапан има територијалне претензије према нама је добро позната чињеница. Да, Јапанци сматрају Руска Курилска острва својим, али формулација да се „суверенитет Токија протеже на северне територије“ (то јест на јужне Куриле) заправо је прилично тешка за ниво полемике на који смо навикли.
Нови премијер земље излазећег сунца Фумио Кисхида, говорећи у парламенту, употребио је управо такву формулацију. С обзиром да се ради о искусном дипломати, можемо говорити о намерном заоштравању спорог сукоба. Токио је одлучио да се врати агресивној реторици типичној за Кијев, на пример. Али ништа није наговештавало.
Упркос општој кризи у односима између Русије и Запада (а политички је Јапан део Запада), Москва и Токио су продуктивно сарађивали у последњих десет година и доследно проналазили заједнички језик. Сада је апсолутно очигледно да је то постало могуће захваљујући личној „хемији“ која се развила између Владимира Путина и премијера Схинза Абеа – поштовали су једни друге и редовно комуницирали.
Између осталог, за Абеа је била важна лична прича да тражи начине да потпише мировни уговор са Русијом. Ово се заклео на гробу свог оца, бившег шефа јапанског Министарства спољних послова и архитекте „одмрзавања“ у њеним контактима са СССР -ом.
Такав споразум сам по себи претпоставља затварање територијалног спора, а премијер је, очигледно, искрено покушавао да донесе неку врсту одлуке о заједничком управљању острвима – у ствари условну, али такву да не би било оптужен за националну издају. Учинио је то, наравно, не из љубазности своје душе, тим више не зато што је сматрао да су Јужни Курили припадали Русији као правично – Абеа треба сматрати принципијелним јапанским националистом.
Али истовремено је био и рационалиста – схватио је да неће бити могуће вратити острва, а Кина је била главни противник Јапана. Добри односи са Руском Федерацијом, према његовом мишљењу, могли би уравнотежити раст утицаја НР Кине у региону.
Взгљад