Крематоријум Клечка и масaкр у Радоњићком језеру – датуми избрисани из сећања (ВИДЕО)

Крајем августа навршило се шеснаест година од откривања шиптарског крематоријума у селу Клечка и толико од откривања масовне гробнице у Радоњићком језеру две недеље касније.Нико у Србији није писао о томе. За неке од масовних злочина Шиптара на Косову и Метохији, попут Волујка на пример, оптужнице никада нису ни подигнуте. Пише: Иван Максимовић На оба места су над Србима вршени злочини по бруталности невиђени од оних у фашистичким логорима током Другог светског рата. Ти догађаји, дан и датум у новој српској историји потпуно су заборављени. Неко је одлучио да су живи Срби опростили зверски одузете животе својих најмилијих. Ни трага, ни помена у српским медијима. Тачније – медијима на српском. Ваљда да не наљутимо Европске и Америчког амбасадора пред параду мужеложника. Па где то да се помиње, то су њихова чеда чинила и то је довољан разлог да Срби забораве, не морају да опросте али нека сасвим забораве. И на злочине и на правду. Ми ћемо, да ли са закашњењем јер су остаци жртава проналажени до краја септембра, да вас подсетимо на ове најстрашније злочине какве су само фашистичке снаге чиниле и педесет година касније – у мирнодопском стању, поновили њихови савезници из тог времена – Шиптари. Једина разлика је у томе што се Немци нису над својим жртвама иживљавали, силовали их, секли на комаде, и заједно децу и родитеље бацали у крематоријуме. Али прво децу. Иако је постојала изјава и сведочење дато у камеру, правоснажно осуђене злочинце – браћу Мазреку, Фатмира Љимаја и остатак групе, на захтев поменутих западњака а кроз послушност њиховог ДОС режима у Србији, ови су ослобођени. Такозвани суд у Приштини, у „влади“ у којој су ти исти злочинци „дипломате“, ослободио их је од свих оптужби против злочина над Србима и то „у недостатку доказа“. Рамуша Харадинаја Хаг је чак у два наврата ослободио свих оптужби, као да једанпут није било и превише. Ових дана, помиње се историјски успех СНС-а, приступ 3000 нових чланова у једном дану. Тако масовно чланство бележи се једино у Новом Завету и нигде више. С тим што је кампања СНС-а потпуна, погубна и бестидна лаж. Људи су преварени а то је тек почетак. Јер си они су сада заправо чланство продужене руке СНА-а, „Српске листе“ коју је саставила влада Србије, као највернији и најпоузданији политички саветник Хашима Тачија, Фатмира Љимаја, Рамуша Харадинаја и других зликоваца… И баш се у чијој се „зони одговорности“ и са доказима које МУП Србије има, доказала кривица Харадинаја за масакриране Србе у Радоњићком језеру. Можда је то разлог да Срби „забораве“ и у медијима не помињу те страхоте пред вратима благостања које их са тим зликовцима чека на Косову и Метохији. Да ли грешимо ако све њих назовемо примитивнима јер нису чули за видео запис и не знају како да га користе? Или не грешимо када их назовемо демонизованима јер ипак користе видео запис али их ти искази само засмевају и изазивају злурадост код њих? Јер, у Клечки се дешавало следеће: СЕЛО КЛЕЧКА: Село Клечка , 27. август 1998. Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришћену за спаљивање живих и убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке „ОВК“, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Љуан и Беким Мазреку, у изјави су навели да су у Клечки током јула 1998. убијена и спаљена 22 српска цивила. Жене и девојчице су силовали, секли им уши и делове тела и још увек живе бацали у крематоријум. Неки су извођени пред стрељачки одред и убијани, неки клани косама, неки убијани на друге свирепе начине. Кремациона пећ – заправо пећи за креч који се у том селу и данас производи на исти начин, је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела. Крајем августа, у војно-полицијским операцијама на подручју Малишева, „устаничке тврђаве“ „Ослободилачке војске Косова“ усред Косова и Метохије, у селу Клечка су и откривени спаљени остаци поменуте 22 особе. Већ сутрадан, 28. августа, портпарол Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије обавестио је велики број новинара, којима је омогућен приступ сеоској кречани у којој су остаци пронађени, да се ради о цивилима које су стрељали албански екстремисти. Лавина жестоких осуда одмах је уследила. Остаци несретника настрадалих у Клечки били су „последњи доказ“ терористичке природе и злочиначких метода „ОВК“; готово све политичке странке и сви функционери српске власти су, међутим, једнако жестоким речима осудили Међународну заједницу, хуманитарне организације, поједине државе и њихове лидере због затварања очију пред „геноцидом“, „крематоријумима“ и неоспорним тероризмом албанских сепаратиста. Међутим, по личном сведочењу, Ненад Чанак је лично негирао тај злочин иако на Косову и Метохији није ни био. С оне друге, албанске стране, могућност да су терористи „УЋК“ починили злочин у Клечки је не само одбачена, а злодело квалификовано као измишљотина, већ је истовремено – приписана српској полицији и властима. У том рату саопштења једва да се чуо понеки трезвен глас. Међународну истражну и судско-медицинску експертизу тражили су Одбор за заштиту људских права из Приштине, Фонд за хуманитарно право из Београда, као и маргинализоване опозиционе странке у Србији. Овај злочин обележила је, у међународним односно западним медијима,  уздржаности и штуро саопштавање о невиђеном варваризму и бруталности Шиптара. Радоњићко језеро Две недеље после проналажења костију спаљених у Клечки, МУП Србије обавестио је јавност о још једној масовној гробници откривеној током заузимања упоришта ОВК на подручју Ђаковице. Први полицијски извештаји, и овог пута дати у присуству новинара којима је обезбеђена пратња за долазак на лице места једва пар сати по окончању борби, говорили су о проналаску бар 12 лешева у и око канала којим се пуни Радоњичко језеро, код села Рзнић. Изречена ја бојазан да страдалих има бар три пута више. Поново је следила серија осуда злочинаца, политичких странака и других удружења идентификованих као „албански терористи“ чије су жртве „српски цивили“. Осудама су поново поменути сви међународни фактори, овог пута и због забране летења које је авионима Југословенског аеротранспорта изрекла Европска унија због настављања сукоба на Косову и Метохији. РАДОЊИЋКО ЈЕЗЕРО: Одбијање портпарола албанских политичких странака о умешаности „ОВК“ у овај злочин било је, такође изричито. Представници „ОВК“ су, понављајући да је и овај злочин режирала српска полиција, овог пута запретили и сопственим сународницима да не сарађују са властима Србије, не враћају оружје и не одустају од борбе. У први мах, учинило се да ће се поновити жалосни случај са жртвама из Клечке, које су практично нестале у мору изјава, осуда, апела и изневерених очекивања. Међутим, ствари су у овом случају (и бар у извесној мери) кренуле другим током. Истражни судија из Пећи Радомир Гојковић најавио је истрагу коју ће, у пословима идентификације жртава, водити екипа Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, предвођена професором др Душаном Дуњићем. Осим скелета и чаура од метака, на лицу места пронађени су и делови каблова исечених, по свој прилици, са апарата за мужу крава из оближње стаје пољопривредног добра, бодљикавој жици везаној у омчу на којој је пронађен дугачак прамен црне косе и људско ткиво, жица којом је био везан један од пронађених скелета, као и око 14 прострелних рана, углавном на лобањама и, у једном случају, на карлици. Место злочина – Радоњићко језеро, Метохија / Фото: Време „Једна старица идентификована је, између осталог, и на основу повреда главе у саобраћајној несрећи која се догодила пре двадесет година, једна особа на основу тумора голењаче због којег је морала да храмље, трећа особа на основу старог прелома ребра“. Цела екипа уложила је сво своје знање, вођена повремено неодољивом потребом да непознатим жртвама врати бар имена. Последњу фазу у идентификацији чинило је упоређивање налаза стручњака са подацима добијеним од родбине лица несталих у периоду између априла и септембра те године, на колико је процењена старост остатака жртава. „Идентификација је ноћна мора„, каже Марија Ђурић-Срејић, „а одговорност коју смо сви осећали била је као да њихов живот зависи од тога„. Од најмање 34 особе пронађене у каналу Радоњићког језера код Рзнића у првом делу обдукције идентификовано је 12. Реч је о седморо Срба (од којих две жене), једном Рому и четворо Албанаца (међу њима једна жена). По завршеној идентификацији и после узимања узорака за евентуалну накнадну идентификацију анализом ДНК, 22 особе сахрањене су као непознате. У међувремену, крајем септембра на месту злочина откривени су остаци још пет особа. Иста екипа стручњака радила је на њиховој идентификацији. Ми смо такође, прошле године, објавили део полицијских налаза из тог периода који указују на директну одговорност Рамуша Харадинаја, једног од терористичких вођа који је у непосредној близини тог језера живео. Пресуде, прогон, игнорисање… Браћи Мазреку 40 година 19. 04. 2001. Блиц Браћа од стричева Љуан (22) и Беким (22) Мазрекуиз Малишева осуђени су јуче у Окружном суду у Нишу на по 20 гoдина затвора због тероризма. Љуану је стављено на терет да је са другим припадницима банде од 17. до 22. јула 1998. године учествовао у нападу на Ораховац, када су отета 43 цивила и одведена у Малишево, а потом су са другим киднапованима из других места одведени у Клечку где су мучени. Љуан је оглашен кривим да је у Клечки силовао једну девојчицу српске националности, стару између 12 и 15 година, и да је једном осмогодишњаку одсекао уво, а Беким да је учествовао у силовању жена. Браћа Мазреку су потом, како је саопштио председник Судског већа Милимир Лукић, у групи од 20 припадника банде учествовали у стрељању око 100 цивила. Браћа Љуан и Беким Мазреку / Фото: Политика - Када сам добио овај предмет и прочитао опис дела био сам у неверици и тешко ми је било да схватим да ико може да почини тако страшан злочин у име неког циља. Међутим, чињенице утврђене на овом суђењу су неумољиво доказале да су се у Клечки догодили страшни злочини и да супочиниоци Љуан и Беким Мазреку. Кривица оптужених није исконструисана и подметнута, како се бране оптужени, она је индивидуална и прецизно одређена признањем Љуана код истражног судије. То није пуко признање, већ јасан и логичан след догађаја са навођењем прецизних детаља, описом места, објеката, ствари и лица, које може дати само учесник догађаја – истакао је судија Лукић у образложењу пресуде. Поред осталог, он је навео да сведока масовног стрељања нема нити ће бити, јер нико није преживео. - Немам шта да кажем, видећемо пред судом у Хагу – рекао је у судници након изрицања пресуде, уз смешак и раширених руку, Љуан Мазреку. УН прикривале злочине у Радоњићком језеру 13.08.2001. Б92  Дерек Чепел Ронилачке екипе УН приликом претраживања Радоњићког језера код Ђаковице нису пронашле никакве посмртне остатке лица која су наводно убијана и бацана у језеро и доводне канале, саопштио је портпарол УН полиције Дерек Чепел.  Захтев за претраживање језера поднели су чланови Удружења родбине несталих и киднапованих Срба са Космета. Чепел је упозорио Удружење и лица која подносе пријаве о наводном постојању масовних гробница да убудуће доставе поузданије податке, а не пријаве засноване на, како је рекао, инсинуацијама. Сведок о откривању гробнице 26.06.2007. Бета Хаг – Припадник ДБ-а Богдан Томаш описао на суђењу Харадинају како је у јесен 1998. откривена масовна гробница на Радоњићком језеру. Сведок Томаш испричао је да је са колегом Дејаном Јововићем 7. септембра 1998. године у згради СУП-а у Ђаковици испитивао Земаја Аљију и Љуља Мусаја које је полиција ухапсила због поседовања оружја. Он је посведочио да је сутрадан, 8. септембра, са Аљијом и Мусајем, уз полицијско обезбеђење, кренуо на локацију коју су они означили. Када су се приближлили каналу који води до језера, нападнути су, а на њих је испаљена и минобацачка граната, рекао је сведок. Томаш је прецизирао да је у каналу до Радоњићког језера видео два леша која су плутала у води и, нешто даље, трећи који је био „у фази распадања“. „На једном од тела приметио сам спуштене панталоне, вероватно полицијске, и леђа која су била потпуно црна“, казао је он. По његовим речима, исте вечери су на место где су лешеви пронађени изашли и представници мисије ОЕБС-а. Ослобођен Фатмир Љимај 22. март 2012. Правда.рс Судија тзв., „Окружног суда“ у Приштини наредио је пуштање из притвора Фатмира Љимаја и још девет оптужених за ратне злочине против цивила у логору бивше тзв., „Ослободилачке војске Косова“ у селу Клечка, саопштено је из Еулекса. Претходно је Веће судија, састављено од међународних и шиптарских судија, одлучило да су неприхватљиве изјаве и дневници Агима Зогаја, најважнијег сведока Тужилаштва.  Судије су утврдиле да тужилаштво није успело да испуни одређене процедуралне стандарде, тако да докази Агима Зогаја, вођеног као сведок Икс, нису прихватљиви. Зогај је био најзначајнији сведок тужиоца Еулекса против оптужених у случају Клечка. Пронађен је обешен у једном парку у Немачкој где се налазио у оквиру програма заштите сведока, а саопштено је да је реч о самоубиству. “Еулекс нас је изневерио, прекидамо сарадњу“ 17. 09. 2013. Вести онлајн Породице киднапованих и убијених на Косову потпуно су поражене ослобађањем криваца за ратне злочине у селу Клечка и због тога најављују да ће прекинути сваку сарадњу са Еулексом, изјавила је данас представница Удружења тих породица Гордана Ђикановић. „Остаци тих девет идентификованих, масакрираних тела су сахрањени. Неко је убио те људе, чак је мало јасних случајва као што су те две масовне горобнице – Клечка и Волујак. Ако их нису убили Љимај и ‘другови’, за које се то поуздано зна, онда захтевамо од Еулекса да истражи ко је. Веровали смо да је сарадња са Еулексом искрена, после овога нема више смисла, ово је тако чист случај, било је много сведока. Проблем је једино што сви путеви откривања злочина над Србима воде до политичког и државног врха тзв. Косова“, казала је Ђикановићева. „Немамо више коме да верујемо и коме да се обратимо, веровали смо том суду састављеном од Еулексових судија, а испало је да од тога нема ништа“, додала је она. Завршено разматрање жалбе у случају Клечка 09.07.2014 Танјуг Такозвани „Апелациони суд“ у Приштини је због „недостатка доказа“ одлучио да закључи разматрање жалбе Специјалног тужиоца Мауриција Салустра на случај Клечка, објавили су  шиптарски медији (Коха диторе). Фатмир Љимај и тројица биших команданата терористичке „ОВК“ Насер Краснићи, Неџми Краснићи и Насер Шаља били су ослобођени свих тачака оптужнице одлуком „Мешовитог“ судског већа састављеног од двоје Еулексових и једног шиптарског судије у тзв „Окружном суду у Приштини“. Ослобађајућа пресуда образложена је недостатком доказа којима би се поткрепила оптужница италијанског тужиоца Маурицио Салустро, по којој су Љимај и тројица његових потчињених починила ратне злочине против цивилне популације и ратних притвореника. Поступак за злочине у Клечкој поновљен је након жалбе специјалног тужиоца Салустра и поново је почео 30. марта ове године. Адвокат Фатмира Љимаја Том Гаши изјавио је поводом одлуке којом је окончано разматрање жалбе специјалног тужиоца да се нада да ће такозвани „Апелациони суд“ пресуду донети у законском року. http://www.vaseljenska.com/video/krematorijum-klecka-i-masakr-u-radonjickom-jezeru-datumi-izbrisani-iz-secanja-video/ Извор: КМ Новине