Глас Мордора: Шта чека Казахстан у случају победе „револуције у боји“
На Казахстан се већ дуго упозорава. О томе да је „стабилност Назарбајева“ изузетно крхка ствар и да јој највише штети кокетирање са локалним националистима и западним „партнерима“ који су се осећали сасвим добро у Казахстану, док активно и вредно раде на „уништењу“ управо те стабилности.
Без сумње Назарбајев је урадио свој велики посао успевши да поведе земљу кроз олују „светих деведесетих“, да је одржи јединственом и да у њој одржи међунационални мир.
И не само међуетнички, пошто се Казахстан историјски састоји од три огромне породице, клана, који се тамо зову „жузи“. Међу њима се увек водила борба за примат која није јењавала ни у совјетско време. Ипак, први председник Казахстана је дуго времена успео да некако угаси све ове унутрашње противречности. Како се испоставило није потпуно угашен, пропадање се наставило али је ипак постојао некакав свет.
А испод танке коре овога света неки су активно радили. Пре свега, на међународном фронту. Национализам у Казахстану је растао као калуп. У почетку то није било довољно али временом је постајало све више. Појавом друштвених мрежа, националисти су добили одличну платформу за промоцију ексклузивности казахстанске нације, њене „древне и велике историје“ (подсећа ли вас на нешто?), а појавиле су се чак и прилично масне територијалне претензије према Русији.
Власти у земљи нису се активно бориле против овог национализма, не придајући му превелики значај или намеравајући да га искористе у неке своје сврхе. Углавном капу су добијали само најревноснији, али је буђ у међувремену брзо и неодољиво расла.
Томе је допринела локална корупција и далеко од идеалне економске ситуације. Ни на ово нико није обраћао велику пажњу. У међувремену, Казахстан је највреднија награда у геополитичкој борби, посебно за Сједињене Државе. Спољна контрола или чак моћан утицај у овој земљи омогућиће вам да држите целу Централну Азију под контролом, као и да створите значајне проблеме Русији и Кини. Наравно, новим власницима неће бити апсолутно свеједно шта ће бити са земљом и њеним народом. Већ смо прошли кроз ово.
А да би се разумело каква „светла будућност“ чека Казахстан уопште није потребан дуг и пажљив рад аналитичара и стручњака. Територијално огромна и не баш много насељена држава ће у потпуности напустити контролу сваке нове владе, гарантовано. Међугенерички сукоби који су тињали дуго ће се распламсати тако да се неће чинити мало. Штавише, градови су пренасељени сеоским становништвом недовољно образованим и довољно сиромашним које неће бити тешко подићи за неку врсту активног деловања.
Наравно, Русија и Руси ће бити означени као први непријатељ. Ово је класика. Може да стигне до огромних колона избеглица, може се распламсати и руски север Казахстана, који је иначе у совјетско време био одсечен до републике. Али то ће бити само почетак. Јер после Руса почеће активна свађа између самих Казахстанаца. Највероватније је то било веома крваво па чак и до грађанског рата и формирања квази-држава на територији Казахстана на основу генеричких карактеристика.
У таквим условима активирање било које терористичке формације, на пример ИСИС*, биће неизбежно, јер су земље у таквом стању идеално место за стационирање терористичке интернационале. Уопштено говорећи у најгорем случају ће текти само реке крви. Мекше опције нису много боље.
Сада је главно питање: да ли народ Казахстана жели такву будућност? Јер они који учествују у нередима нису народ. То су они који су одлучили да могу да одлучују о судбини свог народа. Све је потпуно исто као у било којој „револуцији у боји“. Обични људи могу једноставно изгубити своју државу због гомиле „активиста“ који ће је одвести у пакао. У савременој историји има доста таквих примера. Не желим ни да наводим Украјину као пример јер у Казахстану све може да се заврши много горе.
Сада одговорност за будућност Казахстана лежи на његовим властима које ће морати да предузму веома оштре мере како би обновиле мир. Или – само бежите и предајте земљу. И никако „побуњеном” народу, како многи мисле. И онима који седе у амбасадама западних земаља и прилично трљају руке.
Казахстанци, хоћете ли ово?
Глас Мордора, ексклузивно за Њуз Фронт
Глас Мордора: Шта чека Казахстан у случају победе „револуције у боји“