Две деценије голготе за затворенике Гвантанама
ЦИА је осумњичене за тероризам киднаповала по свету и притварала по тајним локацијама у иностранству, где не важе амерички закони, што је олакшавало примену „побољшаних техника испитивања” Тачно 20 година откако је отворен Гвантанамо, један од тамошњих затвореника је ове недеље од литванских власти добио одштету од 100.000 евра јер је својевремено био заточен у […]
Две деценије голготе за затворенике Гвантанама
ЦИА је осумњичене за тероризам киднаповала по свету и притварала по тајним локацијама у иностранству, где не важе амерички закони, што је олакшавало примену „побољшаних техника испитивања”
Тачно 20 година откако је отворен Гвантанамо, један од тамошњих затвореника је ове недеље од литванских власти добио одштету од 100.000 евра јер је својевремено био заточен у тајном затвору Централне обавештајне агенције (ЦИА) у близини Вилњуса.
Три године након што је Европски суд за људска права пресудио да Литванија мора да обештети Абуа Зубајдаха, тамошња влада је уплатила надокнаду, преноси „Гардијан”. Овај Палестинац познат је као „вечити затвореник”, јер се две деценије налази у америчким казаматима, а да против њега није поднета оптужница. Већ 15 година је у Гвантанаму, па неће моћи да подигне новац, али је Литванија, према договору, уплатила паре на рачун његовог брата у Саудијској Арабији.
Вест је поново скренула пажњу на озлоглашени затвор у америчкој војној бази на Куби, који је прве осумњичене примио 11. јануара 2002, а који готово да је пао у заборав најшире јавности.
Америчке снаге ухватиле су Зубајдаха у Пакистану, шест месеци после 11. септембра. Држале су га по тајним америчким затворима у више земаља: на Тајланду 2002, у Пољској од 2002. до 2003. и у Литванији од 2005. до 2006. ЦИА је тортуру над њим – симулирано дављење, држање у ковчегу и ускраћивање сна – правдала тиме што је подозревала да је реч о високорангираном члану Ал Каиде. Испоставило се да то није истина, па Зубајдах није оптужен за напад на Америку 2001. Европски суд за људска права је у пресуди приметио да су власти Литваније „знале да ће ЦИА притвореника подвргнути третману” у супротности са забраном мучења и незаконитог притварања.
ЦИА је осумњичене за тероризам киднаповала по свету и притварала по тајним локацијама у иностранству, где не важе амерички закони. Због тога су хапшеници завршавали и у америчкој војној бази на Куби, где не постоји надлежност америчких судова. То је олакшавало примену „побољшаних техника испитивања”, како је ЦИА еуфемистично назвала злостављање притвореника. За велики број њих испостављало се да су имали само лабаве везе с екстремистичким или терористичким организацијама и да нису криви ни за један злочин против америчких грађана или војника.
Док је влада Џорџа Буша сматрала да је Гитмо, што је име под којим је познат затвор на Куби, неопходан да би се казнили злочинци одговорни за 11. септембар, спречили нови напади и разоткрила широка терористичка мрежа, председник Барак Обама је безуспешно покушавао да угаси затвор који је наштетио америчком угледу у свету. Обама је забранио да се затвореници у Гвантанаму малтретирају и да се тамо доводе нови осумњичени, али није успео да оствари предизборно обећање и стави катанац на овај казамат. У његовој администрацији су сматрали да притворенике треба пребацити у затворе на америчком тлу, али конгресмени не само да се нису сложили, већ су донели закон који то забрањује. Следећи станар Беле куће Доналд Трамп подржавао је Гвантанамо и чак најављивао нове затворенике, али се то није догодило. Садашњи председник Џозеф Бајден изјавио је да треба ставити тачку на Гитмо, али није било помака.
Осим због тортуре која је примењивана за време Буша, карипска казнионица озлоглашена је и због чињенице да су људи тамо заточени годинама или сад већ деценијама, а да против њих није подигнута оптужница, што би на америчком тлу било незамисливо. Вашингтонске власти су ослободиле десетине оваквих притвореника, не успевајући да им докажу кривицу. Пуштени су кућама или у земље које су биле вољне да их приме. Како преноси Си-Ен-Ен, у Гвантанаму је остало 39 мушкараца. Петнаесторица чекају да буду пуштена, што ће се вероватно догодити и са бројним другим гвантанамовцима. Истрага се води против 12 затвореника, од којих су шесторица званично оптужена. За петнаесторицу важи да ће по свој прилици остати „вечити притвореници” или „вечити ратни заробљеници”. За бројне гвантанамовце се верује да су људи којима се не може доказати кривица, али се сматрају исувише опаснима да би били слободни.
Зубајдахови адвокати су саопштили да Литванија никад не би исплатила одштету да се Вашингтон није са тим сагласио па верују да ће САД ускоро „ублажити позицију према вечитим затвореницима”. Браниоци других затвореника и организације за заштиту људских права попут Амнести интернешенела ипак оцењују за „Дојче веле” да је ова тема далеко од приоритета актуелне администрације и да се Бајденова влада није потрудила да убеди Капитол да промени став о Гвантанаму.
Извор: Политика
Аутор: Јелена Стевановић