Лавров: Русија не даје повода за конфликтне ситуације око Украјине
Русија не ствара никакве поводе за конфликтну ситуацију око Украјине, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. „Што се тиче последица којима нам, како сте рекли, прети Немачка, не могу да предвидим какве кораке ће немачка влада одлучити да предузме у овој или оној ситуацији. Нисмо давали и не дајемо никакве поводе за стварање неке […]
Лавров: Русија не даје повода за конфликтне ситуације око Украјине
Русија не ствара никакве поводе за конфликтну ситуацију око Украјине, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
„Што се тиче последица којима нам, како сте рекли, прети Немачка, не могу да предвидим какве кораке ће немачка влада одлучити да предузме у овој или оној ситуацији. Нисмо давали и не дајемо никакве поводе за стварање неке нове конфликтне ситуације“, рекао је Лавров на конференцији за новинаре након састанка са немачком министарком спољних послова Аналеном Бербок.
Министар је истакао да је неприхватљиво представљање Русије као стране у сукобу у Украјини, као и да са Немачком постоји заједничко разумевање да нема алтернативе Минским споразумима.
„О Украјини имамо заједничко схватање да не постоји алтернатива за мински пакет мера, указали смо партнерима да су неприхватљиви покушаји да се Русија представи као страна у сукобу. Такви покушаји се примећују у последње време и да се одговорност за недостатак напретка у примени Минских споразума пребаци на Русију“, рекао је Лавров.
Министар је навео и да је шефици немачке дипломатије објаснио да Москва не може да прихвати никакве захтеве у вези са дејствима руске војске на својој територији.
„Такође смо објаснили да се под ескалацијом, о којој сада говоре многи западни политичари, сматра присуство наших сопствених трупа на сопственој територији и спровођење неопходних мера за борбену обуку, што ради свака држава, и објаснили да не можемо да прихватамо неке захтеве који се тичу дејстава наших оружаних снага и наше сопствене земље“, истакао је руски министар.
Он је додао да се нада да ће „немачке колеге утицати на своје кијевске партнере да коначно испуне своје обавезе“.
„У том контексту разменили смо мишљења о даљим перспективама сарадње у оквиру нормандијског формата и о томе које кораке је потребно предузети како би се у оквиру те четворке помогло имплементацији минског пакета мера, првенствено кроз интензивирање рада контакт групе, у којој су представљени и Кијев и Доњецк и Луганск“, рекао је министар.
Према његовим речима, украјинска страна до сада није урадила ништа на спровођењу одлука самита нормандијске четворке (Немачка, Русија, Украјина и Француска) који је одржан у Паризу 2019. године.
„У Паризу је 2019. године, данас смо и на то подсетили, био самит нормандијске четворке, где су током тешких преговора формулисани и одобрени конкретни кораци од стране свих учесника овог самита, које треба да предузму, пре свега, кијевске власти. До сада ништа од овога није урађено. За нас није главно када се састати (у нормандијском формату), већ зашто се састати. Зато нам је важно да имамо унапред постигнуто јасно разумевање са чиме ћемо ићи на састанак у нормандијском формату на овом или оном нивоу“, објаснио је министар.
Он је додао да је тренутно у току рад преко спољнополитичких саветника лидера нормандијског формата.
Говорећи о могућем учешћу Сједињених Америчких Држава у решавању сукоба у Украјини, Лавров је рекао да ће Русија поздравити помоћ САД, пошто Вашингтон има одлучујући утицај на власти у Кијеву.
У последње време се у западним земљама, као и у Кијеву чују тврдње о могућој инвазији Русије на Украјину. Русија је у више наврата негирала оптужбе за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и нема намеру никога напада, а да се изјаве о „руској агресији” користе као изговор да се што више војне технике НАТО-а распореди у близини руске границе. Руско Министарство спољних послова раније је напоменуло да су изјаве Запада о „руској агресији“ и могућности да се Кијеву помогне да се одбрани од ње и смешне и опасне.
Сукоб у Донбасу
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
„Нормандијски формат” преговора о Украјини постоји од јуна 2014. године. Тада су, током прославе 70. годишњице искрцавања савезничких трупа у Нормандији, лидери Немачке, Русије, Украјине и Француске први пут разговарали о решавању сукоба у Донбасу. Последњи самит одржан је у Паризу 9. децембра 2019. године. У последње време стране на различитим нивоима разговарају о изгледима за сарадњу у овом формату.
Спутњик
Лавров: Русија не даје повода за конфликтне ситуације око Украјине