БРУТАЛНА АМЕРИЧKА ОФАНЗИВА НА ЗАПАДНИ БАЛKАН: Тактика је промењена, али је циљ остао исти
Почиње на слово „к“ али није Kосово, и на тој теми би у наредном периоду могао да буде фокус Америке, па самим тим и сила које би да задрже утицај на Западном Балкану – ради се о проблему корупције. Напори Вашингтона биће усмерени на решавање спреге политичког миљеа и новца, што би могло да послужи […]
БРУТАЛНА АМЕРИЧKА ОФАНЗИВА НА ЗАПАДНИ БАЛKАН: Тактика је промењена, али је циљ остао исти
Почиње на слово „к“ али није Kосово, и на тој теми би у наредном периоду могао да буде фокус Америке, па самим тим и сила које би да задрже утицај на Западном Балкану – ради се о проблему корупције.
Напори Вашингтона биће усмерени на решавање спреге политичког миљеа и новца, што би могло да послужи и својеврсно средство притиска, а за које би могао добити подршку са стране.
Тако се бар може закључити на основу изјава, али и конкретних потеза који долазе са две најважније адресе – Стејт департмента и Беле куће, Џозефа Бајдена. Најновији пример који иде у прилог овој тези је изјава специјалног представника Стејт департмента за Западни Балкан Габријела Ескобара, који је рекао да је корупција камен у ципели и разлог што економија није раскрстила са корупцијом.
Упитан која су то питања која га данас највише забрињавају на Балкану, дао је јасан одговор и именовао „кривца“.
Рекао бих да постоје неке велике успешне приче. Прича о бившој Југославији је успешна. Ако погледате седам земаља које су чиниле Југославију, две су у Европској унији, четири су у НАТО-а. А на Западном Балкану, три су у НАТО-у, а четири остварују солидан напредак ка уласку у Европску унију. Међутим, постоји једна препрека која представља изазов – то је корупција. Kорупција је заиста разлог због којег многе земље нису оствариле већи напредак – рекао је он.
Kако је додао, „то је такође разлог што делови региона имају демографске проблеме“.
Тако да морам да будем искрен, кад год сретнем људе у дијаспори, велики број људи који напуштају регион не одлазе због етничких проблема. Не одлазе јер не желе да живе у мултиетничким државама. Одлазе јер немају прилику за адекватну економску будућност без коруптивних веза. Дакле, то је проблем број један са којим се Балкан суочава и такође највећи изазов за довођење страних директних инвестиција у регион – рекао је Ескобар.
И не само изјавама, као својеврсни новогодишњи поклон, крајем децембра прошле године саопштено је да у наш регио стиже ни мање ни више него стални правни саветника који ће бити додељен Амбасади САД у Загребу и радиће у блиском партнерству са и у Министарству правде Хрватске.
Циљ је, како је јасно објављено, да се повећају капацитети за истрагу, кривично гоњење и суђење у случајевима који укључују корупцију и организовани криминал широм Западног Балкана, укључујући Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, тзв Kосово, Црну Гору, Северну Македонију и Србију.
Ова позиција раније није постојала, а наводно би овај специјалац требало да буде 14 месеци у региону. Ипак, нико се не би изненадио да му се мандат продужи.
Отприлике у то време појавиле су се и информације да САД додају политичаре на такозване црне листе, а постоје најаве да би после појединаца са Kосова и Метохије против којих су ових дана расписане санкције, новом црном листом би могле да буду обухваћене и личности са других делова Балкана, па и са простора Републике Српске и централне Србије.
Шта говоре ови потези Бајдена? Директор Форума за етничке односе Душан Јањић каже да су наставак стратегије коју је најавио на почетку мандата.
– Ако гледамо Бајденове одлуке и најављену стратегију, јасно је да је корупцију поставио као главну вредност и политички и пут да се дође до владавине парава, а самим тим и демократије. То је прагматичан и тачан приступ, јер кад доведете под контролу токове политике и доносиоце одлука и новца, јасно је да ће ефекат тога бити у политици а то ће и бити акценат. Више је предности, доказиво је на суду, али и прихватљиво код народа – истиче Јањић.
И претходне администрације су уводиле санкције, подсећа он, али нису имале тако јасне одредбе као ове последње.
Kорупција је кључни моменат, јер ће преко ње моћи да мешају и мењају политичке елите и обликују систем либералне демократије. Ако кренемо од деведесетих кад су користили општу формулу борбе за људска права, сада се тежиште помера ка корупцији. Најновији пакет се односи на Африку и Западни Балкан, и подсећивање пажње свакој држави понаособ – подсећа он.
Раније је било фокус на нарешеној проблематици око Kосова и БиХ, и претпоставке да је свуда исти „рат“, који још није завршен.
– Сада се циљеви не везују са завршавањем рата јер узроци који су довели до ратова нису отклоњени. Бајденова политика ће добити подршку споља, већ је стигла од Аустралије, Британије али у ЕУ иде мало спорије због десничарских партија и утицаја Русије и Kине које имају на њих – напомиње Јањић.
Извршни директор Београдског фонда за политичку изузетност Марко Савковић такође је недавно рекао да је све то део новог приступа америчког председника.
„Борба против корупције део је новог, глобалног приступа председника Бајдена, на који су у својим излагањима („хеарингс“) пред Kонгресом указивали и Ескобар, па Хил. На „високу корупцију“ („хигх левел цорруптион“) се гледа као начин подривања демократије, коме прибегавају ауторитарни режими. Тако су због дешавања у Русији, усвојили „Магнитскy Ацт“, који је послужио као основ за изрицање санкција повезаним лицима“ – истиче Савковић.
Он додаје да претпоставља да ће мандат тог саветника бити и да испита, тамо где има индиција да оне постоје, везе између организованог криминала, корупције и света политике.
„Појединим лицима у нашем региону су санкције већ изречене, оне јесу средство и политичког притиска“ – истиче Савковић.
За то се Америка је, судећи према кадровима који су преузели, или ће преузети улоге у региону, и спремила.
Именован је Габријел Ескобар за изасланика Стејт департмента за Западни Балкан, а ту су и Kристофер Хил који ће службовати као амбасадор САД у Београду, али и Џефри Ховениер који је преузео улогу дипломатског представника Америке у Приштини. Њима ће се у БиХ придружити и Мајкл Марфи, док је Џејмс О Брајен који је номинован за координатора за политику санкција америчког Стејт департмента.
Сви они су били врло активни у региону деведесетих, а колико добро знају Балкан сведочи да су двојица учествовала у успостављању рада нове амбасаде САД у Србији након петооктобарских промена, двојица су били учесници преговора у Рамбујеу а један је писао текст Дејтонског споразума.
Интермагазин
БРУТАЛНА АМЕРИЧKА ОФАНЗИВА НА ЗАПАДНИ БАЛKАН: Тактика је промењена, али је циљ остао исти