Зашто је Џонсон заратио са Русијом
Послови британског премијера су изузетно лоши ако само рат може да га спасе, тачније, за сада, измишљени рат. Борис Џонсон намерава да ову недељу посвети Русији, остављајући кућне послове који већ дуго не доносе радост. Спремао се да позове Владимира Путина, спреман да удвостручи британски војни контингент у Естонији и прошири пакет санкција које би […]
Зашто је Џонсон заратио са Русијом
Послови британског премијера су изузетно лоши ако само рат може да га спасе, тачније, за сада, измишљени рат.
Борис Џонсон намерава да ову недељу посвети Русији, остављајући кућне послове који већ дуго не доносе радост. Спремао се да позове Владимира Путина, спреман да удвостручи британски војни контингент у Естонији и прошири пакет санкција које би Лондон могао да предузме Русији.
Министру иностраних послова Елизабет Трус је поверено да изнесе те страшне мере. Шефица британске дипломатије, чини се, још увек не силази са тенка, на коме је позирала у близини руске границе. Уз артиљеријску директност на Скај њузу, обећала је строгу казну „свакој компанији од интереса за Кремљ“. Водитељка је питала да ли ће британске власти одузети лондонске куће богатим Русима (у Енглеској је то омиљена тема већ дуги низ година), на шта је Лиз Трус наглашено рекла: „Могуће је. Нећемо сада детаљизирати на кога ће и како утицати санкције.
Али чим су питања почела да се дотичу домаћег дневног реда, страшна министарка је запливала: изговорила је нешто нејасно о судбини Северне Ирске, која је стајала на ивици у односима са Европском унијом и потпуно згужвана када је ситуација у питању око премијерке, лицемерно се кријући иза чињенице да су њене мисли сада у потпуности заокупљене Русијом и Украјином. Као да је ни најмање не занима судбина шефа британског кабинета, чије место, теоретски, ни сама не би могла без задовољства да заузме.
Џонсон сада очајнички покушава да се спасе. Скандал са забавама у његовој резиденцији отишао је предалеко, али је тада у помоћ премијеру притекла лондонска полиција. Џонсон је прошле недеље обећао да ће објавити извештај своје подређене Сју Греј, која је истраживала „ко је с ким седео, шта су пили и где су стајали”. Све се променило након што је Скотланд Јард изненада преузео власт. Главни полицијски службеник Кресида Дик рекла је да ће њени потчињени испитати чак и самог премијера, на шта је он радо пристао, јер је следећи захтев комесара био да се детаљи извештаја који је Џонсон обећао не пуштају у јавност док је истрага у току. Јасно је да ће се полицијска истрага одуговлачити још много месеци, а премијеру је сада потребно време више него икада.
Настала пауза штедње мора се хитно попунити, иначе ће за Џонсона постати незгодна, па чак и погубна: бирачи су већ суочени са наглом порастом цена гаса и струје, а од априла ће се суочити и са повећањем пореза. А у мају ће у Великој Британији бити одржани локални избори, чији ће резултати одредити даљу судбину премијера. А Џонсон, тешке главе, урања у руско-украјинску тему: спреман је да пошаље трупе на континент, а чак планира да и сам оде у источну Европу.
Са свих страна му се дају охрабрујући савети. „Овог пута, Путин мора да схвати да ако се усуди да додирне било ког од савезника у НАТО-у или неутралну чланицу Европске уније, онда ћемо се борити, и морамо се припремити сада“, написао је Џонатан Пауел, бивши шеф кабинета премијера. , у Тајмсу Тони Блаир. Ко би као да ћути а да се не сети како је и сам учествовао у отвореној обмани да би Британију увукао у кампању против Ирака. Методе се уопште нису промениле – измишљени обавештајни извештаји, велика кампања у штампи. Последњих недеља британским новинарима који су распиривали страсти око Украјине понестало је идеја, а банка фотографија је очигледно понестала: Тајмс објављује фотографију исте кијевске домаћице са пиштољем у рукама, на којој се наводи презиме у различити начини. Која је разлика? Само да је позирала и обећала да неће изневерити Русе.
Данас се антируска хистерија бори тамо где постоје озбиљни изборни проблеми. Џонсон и Бајден су у проблемима са рејтингом, Макрон имају изборе у априлу. Свако треба да води рачуна о себи. Колективни напори савезника усмерени су на потресање Немаца који сумњају у сопствене снаге. Срамно одбијајући да испоручи оружје Украјини, кажу, лоше асоцијације на средину прошлог века, нова немачка влада је ипак послала шлемове тамо. Ех, нису читали Твардовског:
„Ох, изашао си! Борити се са шлемом?
Па зар људи нису зли!
Добро!
И онда,
Бес и бол узимају у песницу,
испражњена граната
Теркин немачки – лево – шмјак!
Немац је застењао и млохао.
Наравно, од Немачке се очекује да не носи шлемове, већ да одустане од Северног тока 2 како би дахтала и клонула ударајући саму себе. Позив на такво самоповређивање упућују пре свега Велика Британија и Сједињене Државе, у нади да ће решити сопствене проблеме, укључујући и на рачун Немаца.
Не зна се да ли ће британски премијер успети да избегне репресалије међу својим народом распирујући страсти по Русији. Идеја свакако није нова.
Исту технику користила је и његова претходница Тереза Меј, окрећући тему Скрипаља и режима оштрих санкција. Борба са руским капиталом која јој је тада обећана неславно и прилично глупо завршила се визом која није издата Роману Абрамовичу. За власника Челсија то је било нешто попут уједа комарца, док је и сама госпођа Меј на крају јецала и напустила премијерову резиденцију.+
Александар Хабаров, РИА