Осврт селектора Пешића и Алексе Аврамовића на претходне квалификационе прозоре и изазове који су пред репрезентацијом Србије
Са две победе у фебруарском квалификационом прозору, репрезентација Србије је обезбедила пласман у другу рунду такмичења за одлазак на Светско првенство које се игра 2023. године. У двомечу против Словачке, „Орлови“ су извојевали две победе у свега четири дана и сада их у јуну очекују веома важне утакмице против Летоније и Белгије.
– Kада се осврнемо на прозоре који су за нама, ту говоримо о новембру и фебурару, можемо рећи да с обзиром на све околности имамо више разлога за задовољство. Први циљ, а то је пласман у наредну рунду је остварен. Ипак, тај пласман сам по себи не значи много јер се победе из међусобних дуела преносе у наредну рунду, где се укрштамо са озбиљним противницима попут Грчке, Турске и Велике Британије која уме да буде врло незгодна. Због тога је јунски прозор веома важан иако долази у доста неугодном моменту за играче, непосредно по завршетку клупске сезоне када ће њихова потрошња бити велика. Те утакмице против Летоније и Белгије ће одредити нашу позицију у новоформираној групи од 6 тимова из које ће се само 3 квалификовати за Светско првенство. – каже на почетку разговора селектор Пешић.
Он истиче да је српски национални тим на почетку Олимпијског циклуса, али и да време брзо пролази и да га немамо за губљење јер осим такмичарског циља имамо још један.
– Осим такмичарског циља, наша обавеза је да проширимо базу играча на које можемо рачунати и да кроз утакмице проверимо ко су ти момци који условно речено, долазе. Ми смо у фебруару имали специфичну ситуацију када нам је од 24 кандидата за национални тим, дан пред прву утакмицу на располагању било свега 11 играча. Повреде, болести и календари различитих такмичења нас позивају на опрез и говоре да репрезентацију не чини ни 12 ни 24 играча, већ практично сви они на које можемо у било ком тренутку рачунати. Ми смо и током новембра и током фебруара у репрезентацији имали неколико младих играча, Kопривицу, Јовића, Ђуришића и остале који су показали таленат и потенцијал, и што је важније, показали су потребан ниво жеље и спремности да уче и ставе се у службу националног тима. Веома брзо ће поново доћи новембар и поново ће ти момци који су сада изнели велики терет бити ослонац наше игре у утакмицама које ће доносити пласман на Светско првенство. Kао што сам неколико пута до сада говорио, они можда у овом тренутку нису најбољи играчи које Србија има, али им ми морамо помоћи да постану најбољи. Kад кажем ми, мислим и на мене као тренера и на старије саиграче и на публику, медије и комплетну јавност. У сваком тренутку, оних 12 играча који изађу на терен, то је најбољи тим који ми у датом тренутку имамо. И тако се морамо према нашем тиму односити.
Селектор Пешић посебно истиче важност подршке публике која је у великом броју подржала наш подмлађени тим против Словачке.
– Јако је важно неколико пута нагласити, како би навијачи разумели зашто је то важно. Младим играчима више него осталима треба подршка. Њема треба подршка да буде оно што се од репрезентативца Србије очекује, да буде најбољи. Ако дође и види да га гледа 300 људи, он почне да сумња у себе и ону чувену причу да није то то и да се чекају неки други играчи. Не, када се игра утакмица, ти који су у тиму они су тим и њима треба ветар у леђа. Видели сте колико тај ветар у леђа значи када се утакмица ломи. Ми не можемо рачунати на фактор уиграности и доброг познавања међу играчима. Али итекако можемо и морамо рачунати на ентузијазам, жељу и борбеност. А то је много лакше показати када имате ветар у леђа.
Пешић истиче и важност добре сарадње са клубовима.
– И ФМП и Борац су нам током претходних квалификационих прозора изашли у сусрет да одиграмо тест утакмице и што боље се припремимо. И не само то, ми смо са клубовима у свакодневном контакту, размењујемо информације о потенцијалним кандидатима и заједно радимо на томе да репрезентација увек буде на најбољем могућем нивоу.
Алекса Аврамовић је у све четири утакмице досадашњег тога квалификација имао важну улогу у тиму Србије. Након двоструке победе против Словачке, Алекса који је у тим мечевима играо са заштитном маском услед прелома носа каже
– Мислим да смо одиграли тимски. Имали смо пуно повређених и болесних играча, многи од њих су дошли и покушали да тренирају, али једноставно нису били у стању да играју. Ми који смо били ту смо одиграли једни за друге, свесни важности ових утакмица. Пријала нам је подршка са трибина и драго ми је да је било пуно деце. Са три победе из четири утакмице смо остварили тај први циљ, пласман у наредну рунду, али ће тек утакмице са Летонијом и Белгијом показати са којом ћемо почетном позицијом ући у тај одлучујући циклус квалификација.
Аврамовић истиче да ће млади тим расти из утакмице у утакмицу.
– У првом прозору је уз нас био капитен Теодосић чије искуство и квалитет много значе читавом тиму. Ипак, против Белгије смо у другом делу утакмице, да се тако изразим, платили школу и неки данак слабијој уиграности. Верујем да смо из тога пуно научили, да ћемо из утакмице у утакмицу бити све бољи и да ћемо им се у јуну реванширати у Београду.