Милова црква и Савет Европе

Да ли ће реаговати Савет Европе? Толико је ова међународна организација, коју је Наталија Нарочницка „прекрстила“ у Четврту интернационалу, била забринута за права мањина и слична питања, да би морала мало да се заинтересује и за дешавања у Црној Гори. Барем када је о верским слободама  реч. Јер, оно што покушава да уради Мило Ђукановић је противно свим принципима Савета Европе. Са једне стране, на драматича начин се задире у верска питања и угрожавају верске слободе. Са друге стране, одредбом да је СПЦ (а на њу се закон односи) дужна да на „поверљив начин“ обавести власт о избору својих челних људи доводи у питање и до сада прокламовани однос одвојености државе од цркве. Ако држава може да утиче на избор челних људи верских организација, онда је то велики корак уназад у уређењу унутрашњих односа у једном друштву. Савет Европе на све ово мора да реагује. Ако жели да се бави својим послом. Уколико то не жели, као што је у већини случајева до сада било, долазимо до питања: да ли се уопште исплати учествовати у раду ове организације? Пристрасност је била једна од одлика већине извештаја Савета Европе, а све је кулминирало после одлуке Парламентарне скупштине о суспнезији учешћа посланика из Русије. Ако не буде реаговао на покушај прављења Милове цркве и даље дискриминације Срба у Црној Гори, можда и Србија више нема разлога да у раду Парламентарне скупштине Савета Европе учествује. Можда је време да се прави нова међународна организација сличног карактера. Ако неки народи и њихове државе не могу заштити своје интересе кроз Савет Европе, зашто у томе уоште учествовати?