Кијев је преузео команду над санкцијама: Зеленски је захтевао да ЕУ уведе ембарго на нафту и гас

Са сваким апсурдним апелом украјинског председника Володимира Зеленског Европљанима поставља се питање – колико ће стрпљења овдашња политичка елита имати да слуша такве глупости? Или су мозгови европских русофоба толико атрофирали да су спремни за самоуништење? Очигледно су спремни јер толеришу па чак и спроводе мере које су штетне по њихову економију. И по свему […]

Кијев је преузео команду над санкцијама: Зеленски је захтевао да ЕУ уведе ембарго на нафту и гас

Са сваким апсурдним апелом украјинског председника Володимира Зеленског Европљанима поставља се питање – колико ће стрпљења овдашња политичка елита имати да слуша такве глупости?

Или су мозгови европских русофоба толико атрофирали да су спремни за самоуништење?

Очигледно су спремни јер толеришу па чак и спроводе мере које су штетне по њихову економију. И по свему судећи, биће их још. Овога пута Зеленски је обраћајући се литванском парламенту захтевао да Европска унија одреди јасне рокове за одбијање нафте и гаса из Русије. Сада је неопходно „подржати заиста моћну одлуку“ о антируским санкцијама, не чекајући усвајање нових пакета рекао је председник.

„ЕУ то може да уради и мора ту обавезно укључити нафту, санкционисати руске банке, али све не део. За сваку државу ЕУ морају се одредити конкретни рокови како би се заиста одбила или бар значајно ограничила потрошња руског гаса и нафте“, рекао је Зеленски, шалећи се што неке земље ЕУ још нису одлучиле о одбијању руских енергената, а стотине европских компанија и банака настављају да послују на тржишту. Они не поштују украјинско-америчке захтеве да уопште престану да финансирају Москву.

На основу ове изјаве Зеленски изгледа да испробава костим шефа санкција с обзиром на немоћ америчког председника Џоа Бајдена, који је иначе данас поново резервисано засмејао свет уместо „кривично гоњење“ (тужилаштво) рекао је „проституција“ . Зеленски професионално успева да исцеди сузу тамо где је потребно, а и даље не брка речи па се испоставља као подношљив гласноговорник америчких директива. А европски народ како пракса показуј, гута све упркос трагичној фарси онога што се дешава.

Истина стручњаци и индустријалци готово из свег гласа вапе тврдећи да ће русофобна тврдоглавост у настојању да се прекине снабдевање из Русије не само да ће зауставити сваки развој, већ и уништити сваку наду у опстанак производње. Али ко слуша? Тренутно Брисел припрема шести пакет санкција сада са „нафтном опцијом“, игноришући чињеницу да са сваком новом порцијом ограничења према Москви европска индустрија даје тужне бројке.

„Овог петка је објављена информација о мартовској инфлацији у еврозони. У фебруару је индустријска инфлација на годишњем нивоу износила 20%. А за март већ 30%. И хоћете да кажете да ће сада расписати шести пакет, а до краја априла имати 40%? Они могу да вичу на нас, да вичу, да машу рукама али имају тоталну економску катастрофу. То је све, све је то толико лоше да не можете то да кажете у бајци или да кажете наглас. Затвара им се производња ђубрива, гасна хемија, храна ће још више расти, а шта ће даље? – изненађен је у етеру радија Спутњик економиста Михаил Хазин.

Ипак политика је изнад свега бар према речима литванског министра спољних послова Габријелиуса Ландсбергиса, Европска комисија је сасвим јасно ставила до знања да чланице ЕУ почињу да раде, а пре свега да постигну консензус о ограничењима испоруке руске нафте. Друга ствар је да је још рано правити светле планове у том погледу. Западни медији, позивајући се на дипломатске изворе, извештавају о настајању расцепа у ЕУ због увоза нафте.

Према писању шпанског листа Ел Паис проблеми са расправом о ембаргу на руске ресурсе почели су када је у питању прекид испоруке угља. А сада могу значајно да порасту, поготово што земље ЕУ планирају да наметну табу не само на снабдевање угљем, нафтом и гасом, већ и на нуклеарно гориво. О руском гасу је генерално посебна прича с обзиром на потпуну зависност многих земаља ЕУ од овог ресурса. Међутим, нафтна станица изазива огорчење и код оних који имају користи од куповине црног злата из Москве.

Осим тога шеф Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) Мохамед Баркиндо јасно је ставио до знања руководству Европске уније да је немогуће потпуно заменити руску нафту ако Брисел буде довољно паметан да забрани њене испоруке под санкцијама. . Према проценама у овом случају светско тржиште би могло да изгуби око 7 милиона барела нафте дневно, а такве губитке неће бити могуће надокнадити. Тако да ОПЕК ту није од помоћи и поред свих захтева Европе да се повећа производња на рачун резервних капацитета.

Ана Пономарјова, Аналитичка служба Донбаса

Кијев је преузео команду над санкцијама: Зеленски је захтевао да ЕУ уведе ембарго на нафту и гас