Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Руска нафта је незаменљиви ресурс за свет
Генерални секретар ОПЕК-а Мохамед Баркиндо одлучио је да охлади жар европских званичника упозоравајући их на последице увођења санкција руској нафти Према његовим речима такве мере би могле да доведу до једног од најозбиљнијих шокова у снабдевању црним златом у историји, губитак ових количина биће немогуће надокнадити. Генерални секретар ОПЕК-а је рекао да „очекује губитак од […]
Руска нафта је незаменљиви ресурс за свет
Генерални секретар ОПЕК-а Мохамед Баркиндо одлучио је да охлади жар европских званичника упозоравајући их на последице увођења санкција руској нафти
Према његовим речима такве мере би могле да доведу до једног од најозбиљнијих шокова у снабдевању црним златом у историји, губитак ових количина биће немогуће надокнадити. Генерални секретар ОПЕК-а је рекао да „очекује губитак од више од 7 милиона барела дневно руског извоза нафте и горива због садашњих и будућих санкција“.
У ствари, шеф нафтног картела је чак мало умањио губитке. Према Међународној агенцији за енергију (ИЕА), Русија тренутно извози око 4 милиона барела нафте дневно (и више од 3 милиона барела нафтних деривата). И прошле године као и у већини случајева, извоз је достигао 5 милиона барела. Према истој ИЕА, европска потрошња је 13 милиона барела, од чега је четвртина у Русији. Како Стари свет намерава да попуни ову књигу још није сасвим јасно.
Руски бизнисмени су још прошле године говорили о томе да је преживевши кризу када су цене нафте достигле негативне вредности, преживевши пандемију, светска нафтна индустрија почела да доживљава озбиљна недовољна улагања. Само да би се одржао тренутни ниво производње, потребно је око 17 билиона долара до 2040. године. Према подацима ИЕА, у јануару је укупна светска производња износила 98,7 милиона барела дневно. А прогноза потражње за 2022. годину, према америчкој ЕИА, биће преко 100 милиона барела. То већ говори о могућем дефициту.
Предвиђајући проблем у снабдевању у случају санкција у потрази за додатним количинама нафте, америчка администрација је већ прошла кроз највеће произвођаче црног злата али до сада међу њима није успела да пронађе спасиоце ситуације.
Ријад није журио да испуни захтеве Вашингтона за повећање производње, позивајући се на обавезе према споразуму ОПЕК+. Иако су у прошлости саудијски владари неколико пута повећавали или смањивали производњу нафте како би задовољили своје савезнике у САД. Сада избор за одржавање високих цена показује да Персијском заливу више није потребно одобрење Вашингтона и да склапа нове савезе са истомишљеницима.
Сви су очекивали да ће иранска нафта ускоро ући на тржиште против које би санкције могле бити укинуте ако би Беч могао да се договори са Техераном о нуклеарном програму. Међутим, пре неколико дана, ирански председник Ебрахим Раиси рекао је да република неће одступити од остваривања свог права на развој мирног нуклеарног програма.
Али чак и ако претпоставимо да ће санкције бити укинуте, Иран не би могао да покрије нестале руске залихе својим количинама. Република је потенцијално у могућности да повећа производњу сирове нафте са садашњих 2,5 милиона барела дневно на око 3,8 милиона, односно само 1,3 милиона барела дневно може да се извози додатно.
Венецуела, која је такође тренутно под америчким санкцијама, такође је у стању да повећа производњу – до 1,2 милиона барела са садашњих 800 хиљада. Али за то је потребно време и новац. А количине су далеко од губитака које би тржиште могло да доживи у случају ембарга на руску нафту.
Вероватно се председник САД Џо Бајден који је већ увео забрану испоруке руске нафте у САД и покушава да објасни Американцима да је руски лидер крив за поскупљење горива, нада да ће спасти Европу ослобађањем стратешких резерви. Почетком априла се сазнало да ће земље чланице ИЕА, заједно са Сједињеним Државама у року од шест месеци пустити на тржиште 240 милиона барела стратешких резерви али то је еквивалент само 1,3 милиона барела дневно. Али и ове количине су доведене у питање од стране стручњака, јер капацитети могу бити ограничени на 500.000 барела дневно. Поред тога, морате схватити да ће их, након ослобађања такве количине нафте из резерви, морати допунити. И допуњавати не по кризним ниским ценама, већ по ценама које ће диктирати тржиште у условима акутне несташице. Као што је више пута примећено, у случају ембарга цена црног злата могла би да порасте на 150 долара по барелу.
Генерално, аритметика не победи. Па чак и ако неким чудом Венецуела, Иран и ИЕА данас или сутра изнесу своје максималне могућности на тржиште. Све бројке су апсолутно транспарентне, а западни политичари треба само да седну заједно и израчунају до чега може да доведе њихова жеља да руске нафтне раднике сатерају у ћошак. Пре свега, овај непромишљен потез довешће Стари свет у рецесију и Европљане ставити на улицу. Не копајте другу рупу, како кажу.
У међувремену, иако је велика већина европских компанија већ најавила санкције против црног злата из Руске Федерације, извоз руске нафте данас не показује знаке смањења. Испоруке у првих седам дана априла биле су 4 милиона барела дневно, што је највиши ниво ове године. Једина ствар која утиче на обим извоза су веће удаљености на којима се роба путује.
Истовремено,најаве о напуштању руске нафте у низу случајева испоставиле су се ништа друго до декларације које немају везе са стварним акцијама. Пре неки дан се сазнало да холандски шел наставља да купује црно злато од Руске Федерације, мешајући га са сировинама из трећих земаља. Може се претпоставити да ово није прва и не последња компанија која је то урадила.
Ирина Кезик, новине Известија