Које је „мере принуде” овај свет спреман да предузме да би обезбедио долазак „нове нормалности”?

Оличење сајберпанк дистопије Члан један Дакле, Клаус Шваб и Тијери Малерет су закључили да ће „пандемија додатно убрзати иновације тако што ће катализовати технолошке промене које су већ у току… и ’турбопунити’ било који дигитални посао или дигиталну димензију сваког пословања“. А дигитални бизнис, који непрестано и лавино напредује, увешће такве технологије да ће људе лако […]

Које је „мере принуде” овај свет спреман да предузме да би обезбедио долазак „нове нормалности”?

Оличење сајберпанк дистопије

Члан један

Дакле, Клаус Шваб и Тијери Малерет су закључили да ће „пандемија додатно убрзати иновације тако што ће катализовати технолошке промене које су већ у току… и ’турбопунити’ било који дигитални посао или дигиталну димензију сваког пословања“. А дигитални бизнис, који непрестано и лавино напредује, увешће такве технологије да ће људе лако заменити роботи, јер ће „пандемија убрзати увођење аутоматизације на радном месту и увођење више робота у наш лични и професионални живот .”

Као први знак је дата пракса куповине преко интернета. Током изолације, ова навика се укоријенила и учврстила, стварајући многа нова радна мјеста, јачајући „малопродајне дивове“: „У САД-у, Амазон и Валмарт су унајмили укупно 250.000 радника како би се изборили са растућом потражњом и створили огромну инфраструктуру за испоруку робе преко Интернета. Овај убрзани раст е-трговине значи да ће гиганти онлајн малопродајне индустрије вероватно изаћи из кризе чак и јачи него што су били у ери пре пандемије. Оно што је најважније, чини нас зависним од наших мобилних телефона и рачунара: „…компаније у различитим секторима као што су е-трговина, бесконтактне трансакције, дигитални садржај, роботи и испоруке које се самостално возе (да споменемо само неке) ће напредовати.“

Напредујте, учи нас Шваб, онлајн образовање: „…свет образовања, као и многе друге индустрије, постаће делимично виртуелни.“

Ја, за разлику од Шваба, сматрам да ће то довести до глупости масе, пошто онлајн образовање никада неће упоредити са традиционалним контактом ученика са наставницима. У својој потрази да дигитално затвори људе, Шваб не познаје границе. На пример, ако је повећање броја операција онлајн банкарства са 10 на 90% уз испуњавање високог нивоа захтева сасвим разумљив резултат, онда замена спорта „онлајн спортом“, „е-спортом“ не може да издржи никакве високи захтеви. И стога, то неће донети никакву корист. Зашто спортисти мењају нормалне спортове у е-спортове?

Међутим, Шваб је сигуран да су дигиталне апликације и цовид-цонфинатион већ натерали човечанство да промени своје навике, како кажу, кроз „нећу”: „…гледајте филмове на мрежи уместо да идете у биоскоп, наручите достава хране уместо да идете у ресторан, комуницирајте са пријатељима на даљину уместо да их сретнете у стварном животу, разговарајте са колегама преко екрана уместо да ћаскате за апаратом за кафу, вежбајте онлајн уместо да идете у теретану и тако даље…” – ове навике ће касније постати начин живота. Људи ће се навикнути на свој затвор препун електроником. „Многа технолошка понашања која смо били приморани да усвојимо током нашег затвора постаће природнија кроз навику. Како се друштвено и физички дистанцирамо, ослањајући се све више на дигиталне платформе за комуникацију, рад, тражење савета или наручивање,

И, као резултат, ове трансформације ће доносити све више новца тамничарима. Клаус Шваб није стидљив због река злата које теку у џепове „изабраних“: „У априлу 2020., баш када је пандемија почела да запљускује свет, владе широм света најавиле су програме подстицаја вредне више трилиона долара, попут осам или је девет Маршалових планова готово истовремено спроведено у дело. Ковид-19 је преписао многа правила игре између јавног и приватног сектора. Идеја о преправљању правила игре изузетно подсећа на идеје полицијске државе, фашистичких партија, увек спремних да искористе ванредне околности како би акумулирали средства у своју корист. Као фашистички функционери који су опљачкали „Злато за отаџбину“: то се зна

Међутим, бурме су тако мале у поређењу са дељеним личним подацима: „Ниједна апликација за добровољно праћење контаката неће радити ако људи нису вољни да дају своје личне податке владиној агенцији која надгледа систем; ако било која особа одбије да преузме апликацију (и стога сакрије информације о могућој инфекцији, кретању и контактима), то ће негативно утицати на све.”

Са доласком „нове нормалности“, чак ће и традиционално ропство изгледати као модел релативне слободе: „Корпоративни покрет ће бити усмерен на повећани надзор; У добру и у злу, компаније ће посматрати и понекад бележити шта њихово особље ради. Овај тренд може имати различите облике, од мерења телесне температуре термовизијским камерама до праћења путем апликације како запослени практикују социјално дистанцирање. Није ли због ових сугестија председник и извршни директор компаније Пфизер Хенри Мекинел назвао Шваба „човеком који је заиста посвећен племенитом циљу“?

Дакле, шта је намеравани исход трансхуманистичке Четврте индустријске револуције? Потпуна екскомуникација човека и човечанства од њихових права и слобода. Од контроле производње, до самоодрживости, до самоуслуживања. Најмањи квар у систему – и човек неће имати ништа. Он сам неће бити.

„Велико ресетовање” подразумева повећање пореза и централизовану контролу расподеле прихода, са нагласком на „једнакости” и реструктурирању друштвеног окружења. Перестројка са уништавањем средње класе, малих и средњих предузећа. Све ове категорије ће се спојити са класом лумпена који живи од материјала. Па, најбогатији ће постати још богатији. Шваб не оклева да о томе директно говори: „Дигитализација свега и свачега, укључујући и укидање готовине, учиниће да 99% становништва зависи од више управљачке класе.

Једном речју, они који имају право гласа у управљању предузећем постаће акционари који немају право гласа. Чекамо отелотворење дистопије у стилу сајберпанка. Човечанство, које седи у кавезима, као животиње у зоолошком врту, које опслужују „посебни људи“ и познаје такво ропство, какво раније није познавало.

Које је „мере принуде” овај свет спреман да предузме да би обезбедио долазак „нове нормалности”? С ким још сарађивати? Принц Чарлс, генерални секретар УН-а Антонио Гутереш и извршна директорка Светске банке Кристалина Георгијева су већ на листи учесника, позивајући их да „природу ставе у центар свих активности“ и „изграде праведне, инклузивне и отпорне економије и заједнице које су отпорнији на пандемије, климатске промене и многе друге глобалне промене.

Заиста, како не сачувати природу по цену људске слободе? Поготово када га упорно саветују богати и моћни.

Агниа Кренгел ,ФСК

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Које је „мере принуде” овај свет спреман да предузме да би обезбедио долазак „нове нормалности”?