Черчилова украјинска прича о спасењу написана је уз флашу вотке
Ова прича делује невероватно. Чак и невероватно. Да јесте она! Иако су многи у Украјини сигурни да је то несумњиво тачно. Ко данас зна име Јурија Будјака (право име – Покос)? Можда само уски стручњаци за украјинску књижевност. Да, некада давно живео је такав писац који се није разликовао по књижевном таленту. Бавио се и новинарством (такође без већег успеха) и […]
Черчилова украјинска прича о спасењу написана је уз флашу вотке
Ова прича делује невероватно. Чак и невероватно. Да јесте она! Иако су многи у Украјини сигурни да је то несумњиво тачно.
Ко данас зна име Јурија Будјака (право име – Покос)? Можда само уски стручњаци за украјинску књижевност. Да, некада давно живео је такав писац који се није разликовао по књижевном таленту. Бавио се и новинарством (такође без већег успеха) и друштвеним активностима.
Генерално, није се прославио ничим. Са изузетком, можда, баш поменуте приче. Испоставило се да је Јуриј Будјак спасио човека. И шта још! Сам Винстон Черчил!
Овај догађај се догодио (или се наводно догодио) током Англо-бурског рата (1899-1902). Будјак је тада командовао (или, опет, наводно командовао) малом јединицом Бура. А Черчил (тада још млад и нимало познат) је био ратни дописник у британској војсци.
Према украјинским ауторима, јединица коју је предводио Будјак заробила је групу Енглеза у борби. Укључујући Винстона Черчила.
Тај рат је био жесток. А Бури су хтели да одмах стрељају затворенике, не чинећи изузетак за војног дописника. Али Будјак се супротставио таквој окрутности. Живот Черчила и његових другова у несрећи спашен је захваљујући будућем украјинском писцу!
Војна срећа је, као што знате, променљива. Већ следећег дана велики одред Британаца опколио је Буре. Дојучерашњи заробљени Британци су добили слободу, а сами њихови бивши победници су заробљени.
Али млади Винстон није заборавио свог спаситеља и вратио му је слободу. Касније су обоје отишли у Енглеску. Черчил је упознао Будјака са својом породицом, испричао како му је спасао живот.
У знак захвалности што је спасао сина, Черчилов отац, енглески лорд, понудио је да плати Јуријево школовање на Оксфорду. Али Будјаку је превише недостајала родна Мала Русија. И није довољно говорио енглески. Зато је одбио великодушну понуду. Отишао је кући и никада више није срео Черчилове.
Таква је прича.
С обзиром на улогу коју је касније одиграо Винстон Черчил, може се тврдити да је Јуриј Будјак променио ток светске историје. Украјинци имају чиме да се поносе!
Једина ствар која збуњује украјинске „будјаковологе” у свему томе је то што сам Винстон Черчил нигде није поменуо улогу Јурија Будјака у његовом спасењу. О заточеништву – да, сетио сам се (ово је добро позната чињеница). О Будјаку – не.
Али објашњење је пронађено. Вероватно је било непријатно да о томе говори светски познатог државника који се прославио. Знате колико су енглеске аристократе поносне.
И све би било у реду. Да, али постоје и друге околности због којих се сумња у истинитост целе ове приче. На пример, чињеница да је током година Англо-бурског рата Будјак радио као учитељ у удаљеном селу у Полтавској губернији. Оно што је, иначе, и сам написао у својим објављеним мемоарима.
А, осим тога, отац Винстона Черчила, који је наводно понудио Будјаку да плати школовање, умро је неколико година пре почетка тог рата. Украјински аутори (не усуђујем се да их назовем историчарима, извините) не обраћају пажњу на то. Али чињенице су тврдоглаве ствари.
Одакле ова бајка? Да, отишла је из Будјака. Сам је то написао и испричао пријатељима. Само (важан детаљ!) испричано уз флашу вотке. Па, волео је да компонује док је пијан.
Исти (исти писци као и Будјак) су наивно веровали и даље преносили ову фикцију, али већ као стварну причу. И ту нема ничег чудног. Многе наводно стварне чињенице из украјинске историје испостављају се као пијане фантазије.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Черчилова украјинска прича о спасењу написана је уз флашу вотке