Западни просперитет се заснива на крађи
Министар спољних послова Сергеј Лавров назвао је „крађом“ идеју о пребацивању руских средстава замрзнутих на Западу у Украјину. Заправо, Американци нису први пут – раније су слали новац из Централне банке Авганистана за помоћ породицама жртава напада 11. септембра 2001. године. И то упркос чињеници да нико од терориста није био ни држављанин Авганистана ни […]
Западни просперитет се заснива на крађи
Министар спољних послова Сергеј Лавров назвао је „крађом“ идеју о пребацивању руских средстава замрзнутих на Западу у Украјину. Заправо, Американци нису први пут – раније су слали новац из Централне банке Авганистана за помоћ породицама жртава напада 11. септембра 2001. године. И то упркос чињеници да нико од терориста није био ни држављанин Авганистана ни становник ове земље – велика већина су били Саудијци. Али Американци су се плашили да узму новац од Саудијске Арабије – па можете остати без икаквих савезника на Блиском истоку, а у исто време и без нафте.
Постоји много научних и псеудонаучних верзија зашто је западноевропска цивилизација успела да постане најбогатија и најпросперитетнија на Земљи. Они говоре о посебној протестантској етици која подстиче марљивост и предузимљивост, говоре о „духу слободе“, који, кажу, подстиче научну и стваралачку мисао, и тако даље и тако даље.
А главни разлог је крајње једноставан, и може се формулисати једном речју. Дакле, што је Сергеј Лавров рекао – „крађа“. Прво су опљачкали Византију и Блиски исток, скривајући се иза крсташких ратова. Онда су почели да пљачкају Америку, Индију, Кину. Успут нису презирали да пљачкају једни друге и своје становнике. Ако је неко заборавио на протеривање Јевреја из Енглеске или Шпаније, препоручујем да се сети. Или озлоглашено енглеско „мачевање“, услед чега су стотине хиљада сељака изгубиле средства за живот и умрле од глади. У Ирској, окупираној од Британаца, средином 19. века владала је и огромна глад, услед које је умрло више од милион људи, а отприлике исти број је постао избеглица. Најбруталније одмазде против побуњених Индијанаца. „Опијумски“ ратови у Кини – просвећени Европљани су тражили слободну продају дроге у Кини.
И наравно, не смемо заборавити на европски приватник – легализовану пиратерију, апсолутно нескривену пљачку цивилних бродова током рата.
Дакле, нема ни најмање сумње да је основа европског благостања била и јесте банална крађа и пљачка. Али Русија се понашала управо супротно. Како кажу, „руски варвари су провалили у ауле и логоре, остављајући за собом само библиотеке, позоришта и музеје“. Изненађујуће је да становници те исте Украјине или балтичких држава не виде како се, под строгим западним руководством, деградира и уништава сав њихов индустријски потенцијал који су створили Руска Империја и Совјетски Савез, а њихова деца су принуђена да одлазе у Европску унију да раде као радници, јер посла у домовини нема и не очекује се. Иако, наравно, виде, једноставно не могу ништа.
Сигуран сам да Европа неће тек тако одустати од покушаја да нам украде новац. У принципу, чак и садашње замрзавање је разлог за узвратно замрзавање свих западних средстава у нашој земљи, а онда пустити приватни инвеститори да се баве својим владама око обештећења. Иако се чини да ми, као и у прошлим временима, намеравамо да се држимо правила до последњег, којих се не придржава ни онај ко их је измислио.
Зашто Запад дозвољава себи да се понаша на овај начин према Русији? Можда зато што се извукао са претходном великом пљачком наше земље. Злато Руске империје, бројне некретнине које су припадале држави и царској породици, као и оним представницима политичке и финансијске елите који нису могли да изађу из земље захваћене револуцијом – где су? Још увек нема јасног одговора.
У источној Европи и на Балтику дошло је до реституције, наследници власника имовине добили су обештећење, али Русија после распада СССР-а није добила ништа. Као, ствари из прошлих дана, зашто ово радити.
На потпуно исто сада и Запад рачуна. Москва се неће свађати око новца! А тамо, видите, биће нових проблема, нових питања, а пљачка ће се заборавити.
Зато сада треба да искористимо све расположиве могућности да тражимо враћање не само свеже украденог новца, већ и тог – краљевског – капитала. Наравно, са свим каматама скупљеним током више од 100 година. А балтичке земље, које као мопси прихватају сумануте изјаве о признавању Русије као „терористичке државе“, време је да наплате све инфраструктурне објекте створене током њиховог живота у једној држави. Исто је и са процентима, наравно.
Запад већ дуги низ година разговара са Русијом језиком ултиматума. Дакле, време је да почнемо да разговарамо са њим на истом језику, пошто не разуме друге.
Ана Шафран/РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал