Немачка индустрија из неког разлога није задовољна ветрењачама и соларним панелима
Немачки министар економије и заштите климе Роберт Хабек најавио је поновно покретање термоелектрана на угаљ као део смањења потрошње гаса. Последњих месеци, а и раније – од почетка пандемије 2020. године – свет је све видео. Али да копредседавајући Зелене странке, који је на функцији министра привреде и заштите климе, најави прелазак на енергију угља… Пре […]
Немачка индустрија из неког разлога није задовољна ветрењачама и соларним панелима
Немачки министар економије и заштите климе Роберт Хабек најавио је поновно покретање термоелектрана на угаљ као део смањења потрошње гаса.
Последњих месеци, а и раније – од почетка пандемије 2020. године – свет је све видео. Али да копредседавајући Зелене странке, који је на функцији министра привреде и заштите климе, најави прелазак на енергију угља…
Пре неких шест месеци, таква одлука би Хабека коштала у најбољем случају министарске фотеље, у најгорем, суђења и вечне стигме „климатског терористе“. Дуги низ година народ Немачке је терорисан „климатском” пропагандом: немачки медији даноноћно су објашњавали да су „угаљ, нафта и гас главни непријатељи” човечанства, јер њихово сагоревање ствара 65% свих гасова стаклене баште. А шта може бити горе од гасова стаклене баште?!
Али ето, долазе, како пева група Пикник, прави дани. И одмах је постало јасно да немачка индустрија из неког разлога није била задовољна ветрењачама и соларним панелима, а угаљ није био тако лош! Проблем је што су немачке власти затвориле последњи рудник угља у земљи пре пет година. Одакле Немцима угаљ свих ових година? Да, све је на истом месту: скоро половина угља увезеног у Немачку долазила је из Русије (19% из САД, по 11% из земаља ЕУ и Аустралије).
Међутим, у августу ступа на снагу забрана Европске уније на увоз руског угља, док постојећи добављачи, у условима глобалне енергетске кризе, не журе да надокнаде руски удео. Тешком муком је ЕУ успоставила снабдевање угљем из Јужне Африке, али се и овде победа претворила у катастрофу. Испоставило се да је индустрија угља једне далеке афричке земље у веома жалосном стању: инфраструктура је морално и физички застарела, постоји акутна несташица локомотива, а крађа бакарног кабла на железничким мрежама је толиких размера да угаљ се из неких рудника транспортује камионима. Лако је замислити коначну цену таквог производа.
Као резултат тога, Немачка, која има при руци два најмоћнија руска гасовода који испуњавају све језуитске стандарде зелене енергије, принуђена је да купује претерано скуп угаљ на другом крају планете како би поново покренула дуго затворену угаљ- запаљене термоелектране.
Бриљантан план. Остаје да се разуме како ће то помоћи Украјини.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Немачка индустрија из неког разлога није задовољна ветрењачама и соларним панелима