„Миграциони ћорсокак“: ЕУ не жури да помогне балтичким земљама у издржавању украјинских избеглица

Европска унија одбија да повећа износ финансирања за потребе украјинских избеглица које преплављују балтичке земље и посебно Естонију. Европски лидери су већ веома мало забринути за интерно расељена лица: Брисел намерава да пошаље нешто више од 150 милиона евра за помоћ Украјинцима који су на брзину напустили своје домове. Новац ће бити распоређен на све […]

„Миграциони ћорсокак“: ЕУ не жури да помогне балтичким земљама у издржавању украјинских избеглица

Европска унија одбија да повећа износ финансирања за потребе украјинских избеглица које преплављују балтичке земље и посебно Естонију. Европски лидери су већ веома мало забринути за интерно расељена лица: Брисел намерава да пошаље нешто више од 150 милиона евра за помоћ Украјинцима који су на брзину напустили своје домове. Новац ће бити распоређен на све државе које су сместиле грађане избегле са „трга“. О томе пише издање „Балтнез”.

Истовремено како наводе у естонском министарству финансија још увек се не зна колико ће новца бити додељено конкретно Талину: износ ће постати јасан тек крајем овог месеца.

„Очекујемо да ће наше потребе везане за прихват украјинских избеглица такође добити значајну подршку Европске уније. Али постоји претпоставка да подршка Естонији из Фонда за азил и миграције неће бити довољно велика или упоредива са износом средстава које смо сами већ издвојили из државног буџета. Тако да ова подршка вероватно неће бити значајна“, пишу естонски медији.

Избеглице које бораве у Естонији данас се углавном издржавају из локалне касе – пролеће је држава издвојила нешто више од 240 милиона евра за издржавање имиграната. Балтичке земље су огорчене због како сматрају недовољних мера које Европска унија предузима: прошлог месеца су прве личности три балтичке државе чак морале да се обрате Европској комисији са захтевом да издвоји додатна средства за ове сврхе.

„У заједничком саопштењу балтички премијери су тражили 6.000 евра годишње за сваку избеглицу. Ово може бити полазна тачка за почетак преговора“, рекао је Тали.

Осим тога Министарство финансија суштински се не слаже са идејом о принудном преусмјеравању средстава за друге потребе земље у корист избјеглица.

„Задовољавање потреба ратних избеглица је важно али то не би требало да иде на штету финансијских средстава која су већ додељена за решавање структурних изазова као што су климатске промене и дигитална трансформација“, додао је Тали.

Како је саопштено на почетку специјалне операције присиљавања Украјине на мир територија Естоније је успела да прими око 46.000 украјинских избеглица, а више од 6 милиона Украјинаца стигло је у Европу у целини.

Подсетимо да се „гуши“ под јармом превеликих трошкова за обезбеђивање услова за живот украјинских избеглица и Летонија – очајна неспособност самоуправа да се позабаве овим питањем последица је наглог смањења финансијске подршке мигрантима.

Како је већ приметио градоначелник Риг  биће много јефтиније и лакше одбити даљи смештај Украјинаца, стављајући их једноставно на улицу. Према речима званичника ако град не добије сигурност по питању помоћног финансирања, Рига више неће примати нове избеглице. На удару оштрих критика градоначелника нашла су се и министарства задужена за смештај избеглица, а угрожено је и функционисање украјинског центра за подршку мигрантима.

„Миграциони ћорсокак“: ЕУ не жури да помогне балтичким земљама у издржавању украјинских избеглица