Светска рецесија смањује потражњу за челиком
Цена овог метала је од априла пала за 23 одсто. – Смањење индустријске производње у Европи и Кини утицало је на одлуку да једна пећ у смедеревској железари буде привремено угашена. Стављање једне пећи смедеревске железаре у режим такозваног тихог хода, према неким проценама, могао би да умањи производњу челика у Србији за око 30 […]
Светска рецесија смањује потражњу за челиком
Цена овог метала је од априла пала за 23 одсто. – Смањење индустријске производње у Европи и Кини утицало је на одлуку да једна пећ у смедеревској железари буде привремено угашена.
Стављање једне пећи смедеревске железаре у режим такозваног тихог хода, према неким проценама, могао би да умањи производњу челика у Србији за око 30 одсто. Кинеска „Хбис група” је други по величини извозник из Србије и прошле године је у свету продала челик у вредности од 750 милиона евра, а од јануара до маја ове године чак 418 милиона евра. Расту извоза од 84 процента у прва четири месеца у односу на исти период 2021. допринео је раст цена овог метала и повећање квота за извоз у ЕУ, које је Србија добила пошто је Русији и Белорусији забрањено да извозе челик на европско тржиште. Међутим, већ од априла су почеле да падају цене и да се смањује потражња због затварања и смањења индустријске производње у Европи и Кини.
Бојан Станић, помоћник директора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да расте вероватноћа да се у Европи и глобално догоди рецесија на прелазу из 2022. у 2023, а самим тим доћи ће до пада цена индустријских метала.
“ С почетка године све је расло, као на пример, нафта и житарице, али су метали опали посебно бакар који се посматра као један од кључних параметара. На светским берзама је коштао око 10.000 долара, а сада му је вредност пала на око 7.500 долара. Пад цене бакра је индикатор појефтињења осталих индустријских метала, па и челика. Вредност челика је од априла пала за 23 одсто“ – објашњава Станић.
Челик је јуче коштао 4.500 долара и у последњих месец дана је пао за 12,72 одсто. Према Станићевој оцени то указује да ће бити мања тражња за индустријским металима због пада производње као последице кризе, инфлаторних притисака, рата у Украјини, али и локдауна у Кини.
„Такође, један од разлога је и неспремности кинеске владе да стимулансима финансијски подржи производњу метала. Користиће задуживање на локалном нивоу да попуни рупе које су настале у локалним буџетима као последице подршке привреди током пандемије, кинеска влада је подстакла привредну активност 2008, па 2014, и 2020. на почетку пандемије. Међутим, сада није спремна и то доноси велику несигурност на тржишту метала. Сви индустријски метали почели су да падају укључујући и челик. Због мање тражње и лошије цене смањује се производња у Смедереву“ – наводи Станић.
Иван Николић, научни сарадник Економског института, наглашава да је до гашења једне пећи у Смедереву дошло услед рецесионих притисака, мање тражње и затварања економија, пре свега кинеске јер се тамо ковид опет распламсао, а да не говоримо о Европи и свему што притиска европску економију у вези са украјинским ратом и последицама пандемије.
„Тражња је генерално глобално мања. Рецесивни притисци су очигледни, самим тим је и пласман домаћег челика на инострана тржишта отежан. Не само по основу неповољнијег снабдевања сировинама и енергентима, већ у смислу тражње за челиком“ – објашњава Николић.
Према његовој оцени делује да је „Хбисова” одлука о гашењу једне пећи производ озбиљних проблема са којима се суочава европска економија, али и шире.
„Јесте извоз из Смедерева највише ишао у Европу, а ишао је и у Кину. Имамо не само сигнале глобалног успоравања економије, већ у последњих месец или два потпуно јасне рецесионе показатеље. Грађевинска активност у Европи је у паду. Да не говоримо о аутомобилској индустрији, која је директно у вези са челиком. Сви они у суштини лоше стоје у овом тренутку“ – напомиње Николић.
Марија Авакумовић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал