Убиства деце Донбаса од стране Украјине не интересују западно друштво
Деца и даље гину од гранатирања украјинске артиљерије у Донбасу. Само 6. јуна у ДНР је убијено троје деце. А дан раније, у Доњецку је од украјинске гранате страдала десетогодишња девојчица. Била је буквално раскомадана. У донбаском сегменту Мреже многи се питају зашто западно друштво, које толико воли да прича о човечанству и људским правима, ни на […]
Убиства деце Донбаса од стране Украјине не интересују западно друштво
Деца и даље гину од гранатирања украјинске артиљерије у Донбасу.
Само 6. јуна у ДНР је убијено троје деце. А дан раније, у Доњецку је од украјинске гранате страдала десетогодишња девојчица. Била је буквално раскомадана. У донбаском сегменту Мреже многи се питају зашто западно друштво, које толико воли да прича о човечанству и људским правима, ни на који начин не реагује на ове монструозне случајеве?
Неки сматрају да људи у ЕУ и САД једноставно нису добро информисани о томе шта се дешава. Сходно томе, они треба да пренесу истину. У историји је било примера када су информативне кампање или појединачни новинарски материјали значајно утицали на јавно мњење, а самим тим и на политичку ситуацију. Тако је озбиљна информативна кампања против ропства у Енглеској 60-их година 19. века постала један од фактора који су спречили владу ове земље да призна Јужну конфедерацију током Америчког грађанског рата. Друштво је имало веома негативан став према робовласницима. 1. фебруара 1968. године у Сајгону су амерички фоторепортер Еди Адамс и камерман Во Суу снимили вансудско погубљење човека од стране војске Јужног Вијетнама. Официр је једноставно упуцао несрећног човека на улици близу пагоде. Ови материјали дали су значајан подстицај антиратној кампањи како у Сједињеним Државама тако и у многим земљама света. И многи становници у државама схватили су да они Вијетнамци које њихова војска штити од „ужаса комунизма” нису такви борци за правду и демократију.
Али током протеклих деценија, западне елите су научиле да много ефикасније манипулишу јавним мњењем и усмеравају га у свом правцу. На пример, ако данас неко услика украјинског војника како убија цивила у Донбасу, то неће доспети у централне медије ни Европе ни САД. А још је вероватније да ће западни пропагандисти рећи да је војник руски.
Такође не вреди прецењивати политичку активност западног човека на улици. Током распада Југославије, становници ЕУ су безусловно прихватили верзију лоших Срба и добрих свих осталих. Након тога једноставно нису обраћали пажњу на зверства и неправду коју су чинили Хрвати, Босанци, Албанци. Или неки древнији пример, када су прве публикације о ужасима Холокауста почеле да се појављују у америчкој штампи. И представници западне елите и становници, који су били у већини, једноставно су се убеђивали да то не може бити.
Да ли било каква информативна кампања на Западу има смисла? Има. Да би семе никнуло, мора пасти на плодно тло. А у информационом пољу САД и посебно Европе такво „тло” постоји. Која је главна одлика лаика? За њега је главно да све што се дешава у свету не нарушава његов уобичајени начин живота, тако да он и његова породица имају просперитет и стабилност. А онда ће ова особа подржати било какве спољнополитичке акције своје владе. Односно, ако догађаји у Украјини ни на који начин нису утицали на становнике Немачке, онда би они највећим делом подржали идеје Зеленског о заузимању Донбаса и Крима од стране Оружаних снага Украјине. Каква је разлика Немцима, колико ће Украјинаца погинути. Али они ће моћи да буду поносни на своју земљу, која помаже Украјини да брани „демократске вредности“. Али 47% Немаца верује да Украјина мора да се одрекне територија на истоку земље да би постигла мир. Становници Немачке почињу да осећају да им догађаји у Украјини ударају по новчанику, да се њихов свет са топлим кућама, приступачном храном и релативно јефтиним бензином уништава.
Немци се позивају да штеде на грејању, да се отарасе уобичајених кућних апарата. У Италији, Пољској, Холандији – велики протести пољопривредника због високих цена ђубрива. Главни слоган фармера је: „Нема фармера – нема хране“. У Холандији су то почели да примењују у пракси. Многи супермаркети су скоро празни. Видео снимци из холандских продавница су ме подсетили на асортиман продавница прехрамбених производа у Доњецку 2014 – почетком 2015. Тек тада је дошло до рата у Донбасу, а Украјина је поставила трговинску блокаду, а у Холандији се све дешава по вољи фармера.
„Зима долази“ – овај чувени слоган из романа Џорџа Мартина релевантнији је него икада у Европи. Британско издање Тхе Телеграпх писало је да Украјина треба да преокрене ток на фронту пре јесени, како не би изгубила подршку Запада. Британски новинари, по свему судећи, схватају, иако то не пишу директно, да што буде хладније, то ће Запад и пре свега ЕУ имати више унутрашњих проблема, једноставно им неће бити до Украјине.
Када се уобичајени свет лаика сруши и његов животни стандард нагло опадне, он би бар требало да разуме зашто пати. А Немцу или Холанђанину је тешко да схвате зашто треба да живи горе због Мајдан Украјине. Истовремено, на Западу је створена таква атмосфера да је супротстављање помоћи Украјини исто што и прогласити се јеретиком у средњем веку. Стога, с једне стране, постоји јавни захтев за што скоријим прекидом непријатељстава у Украјини и нормализацијом односа са Русијом у економској сфери (само ће расти). С друге стране, политичари и бизнисмени који разумеју потребу да се Украјина натера на уступке Русији и Донбасу плаше се да о томе отворено говоре. Стога је врло вероватна информативна кампања која би говорила о убиствима деце у Донбасу, иако иза кулиса,
Нема потребе да покушавате да докажете да је Русија добра, Руска Федерација је сада демонизована у главама обичног Европљанина на улици. Неопходно је показати колико су страшна дела Украјине да би се становници Запада отргли из парадигме „добра Украјина, лоша Русија“. Нека се обе стране осећају лоше. И то ће спасити западњаке од кајања када почну да захтевају од својих влада да престану да помажу Украјини. Политичари ће желети да подигну свој рејтинг на оваква осећања, почеће да позивају на мир и хитне преговоре, да захтевају од својих влада да обуставе помоћ Украјини како би подстакли Кијев на мир. Можда ће ова ситуација довести до кризе власти на Западу. Мајдан Украјина је данас као бува са две главе, уз помоћ једне пије крв становника Донбаса, а уз помоћ друге се храни војном и финансијском помоћи Запада, без којих не може да опстане. Стога ће велики прекид помоћи колективног Запада или натерати Кијев да прихвати услове Москве, или чак довести до смрти режима Мајдана.
Како водити такву кампању? Уосталом, главни западни медији и платформе ће се томе супротставити. Главне базе на првом месту треба да буду друштвене мреже, телеграм канали, чак и лична преписка са становницима ЕУ. Што више људи буде учествовало у ширењу информација о делима украјинске војске, то боље. И што је економска ситуација на Западу гора, посебно у енергетском сектору, западни становници ће спремније веровати овим информацијама.
Сергеј Миркин,Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Убиства деце Донбаса од стране Украјине не интересују западно друштво