Далеке 1978. британски ваздухопловни маршал сер Џон Хакет објавио је књигу „Трећи светски рат: август 1985”. Иако базирана на геополитичким чињеницама, показало се да прогноза није била тачна.
Данас многи поново говоре о трећем глобалном сукобу, али пре него што је избио рат у Украјини, један амерички пензионисани адмирал и новинар написали су трилер „2034”, који, пратећи серију инцидената у Јужном кинеском мору, теснацу Хормуз и Вашингтону, предвиђа апокалипсу: рат Сједињених Америчких Држава и Кине ће почети у години наслова књиге.
Аутори су ветерани америчке војске. Џејмс Ставридис био је главнокомандујући НАТО-а и до пензионисања 2013. командант амерички снага у Европи. Елиот Акерман, публициста, служио је у маринцима и учествовао у тајним операцијама ЦИА на Блиском истоку и по југоисточној Азији, укључујући Ирак и Авганистан.
Роман има фиктивне ликове који се уклапају у различите сценарије, али све се сажима у једној тачки: почетак рата САД и Кине 2034. Томе претходи серија догађаја који нису планирани, почињени људским грешкама или њиховим погрешним проценама, али све се завршава међународном трагедијом какву свет дотле није видео.
У време када су Сједињене Америчке Државе готово опсесивно баве Кином, роман је брзо избио у врх бестселера с јасном поруком: књига је фикција, али би људи морали да буду упознати с њеним садржајем. Роберт Гејтс, бивши директор ЦИА и секретар за одбрану, препоручује је уз закључак да би могли да се суочимо с нечим сличним у годинама које долазе.
„Ово је књига која вам показује да је оно што можете да видите сада нешто веома слично ономе што би могли да видите у будућности”, сматра још један човек упућен у обавештајне послове и дипломатију, бивши шеф израелског Мосада Ефраим Халеви, који сматра да је вредност шпијунског трилера у томе што одређене ствари разоткрива у садашњем тренутку.
Да ли би кошмар трећег светског рата у не тако далекој будућности могао да постане стварност? Да ли су „штетне активности” Пекинга casus belli?
Кина се данас критикује због кршења људских права муслиманске мањине Ујгура у Синђенгу и позива се да одржи висок степен аутономије Хонгконга. Запад је све забринутији и што Кина заједно с капиталом покушава да извезе свој централизован и ауторитарнији политички модел, што се јасно видело током првих недеља пандемије. Председник Си Ђинпинг спрема се да 2022. преузме трећи мандат генералног секретара КП Кине, рушећи деценијама уважаван систем ограничених мандата. Његове мисли, као некада Мао Цедунгове, уче се по основним школама чиме се све отвореније промовише култ личности.
САД пре свега упозоравају да кинески „убрзани војни раст” представља „систематски изазов” атлантској сигурност и међународном поретку заснованом на владавини права. Подаци показују да је Кина трошкове за одбрану у периоду 2015–2020. повећала готово за трећину. Проценат увећања у тих пет година је следећи: Кина 27, а САД 12,1 одсто.
Бивши председник Доналд Трамп је по одласку с власти у једном саопштењу поручио да би начелнику Здруженог генералштаба Марку Милеју требало „судити за издају” што је предузимао кораке за спречавање рата с Кином током Трамповог председниковања.
Председник Џозеф Бајден јасно је ставио до знања да му је регион Азије и Пацифика приоритетан због обуздавања Кине, која је не само највећи економски ривал већ се означава и као војна претња региону Пацифика. Бајден озбиљно, мада с половичним успехом, ради на окупљању савезника у ЕУ и у НАТО у јединствен фронт суочавања с Кином. Европска унија је после седам година преговарања под притиском Вашингтона и организација за људска права суспендовала свеобухватни споразум о инвестицијама.
Америчко-кинеско заоштравање је на узлазној путањи. САД испоручују Тајвану ново савремено наоружање, док Пекинг Американцима поручује да никада неће дозволити тајванску независност. Председник Си позива Тајван на сарадњу, али не искључује војне кораке како би се повратио кинески суверенитет над Тајваном.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг упозорава да се Кина „приближава” НАТО-у у војном и технолошком смислу, мада истовремено понавља да алијанса не жели нови хладни рат. „Кина није наш противник, није наш непријатељ.”
Аутори „2034” имају друге процене. Адмирал Ставридис озбиљно страхује да су САД и Кина, две велике силе које поседују стратешко и тактичко нуклеарно наоружање, на путу конфронтације.
Случајност је хтела да неколико недеља пошто је књига објављена, 2021, кинески министар иностраних послова Ванг Ји отпутује за Техеран, где је с тадашњим шефом иранске дипломатије Мохамадом Џавадом Зарифом потписао 25-годишњи споразум о стратешкој сарадњи. Американци и Израелци су забринути.
Јужно кинеско море је у епицентру ривалства и растућих тензија. Кина полаже право на суверенитет над великим воденим пространством које је од огромне важности за комерцијалну пловидбу још од времена Другог светског рата и по коме је изградила вештачка острва.
Тајван, чији су односи с Кином напети од тог рата, такође полаже право на суверенитет делова Јужног кинеског мора, као и Јапан, Малезија и Филипини, које кинеске активности описују као агресивне и опасне. Иако је Стални суд за арбитражу из Хага стао на становиште да кинеске територијалне претензије крше Конвенцију УН о морском праву, Пекинг је пресуду одбацио и наставља да спорна подручја третира као своја.
Вашингтон процењује да је његов највиши стратешки и војни интерес слобода пловидбе кроз акваторију кроз коју прилази трећина глобалног бродског транспорта, више од транзита кроз Суецки и Панамски канал заједно. Јужно кинеско море је кључна рута америчких трговачких бродова на путу за Азију. Свако ремећење пловидбе прети глобалном политичком и економском кризом. Ставридис и Акерман наговештавају да би то било и увод у рат.
Роман и почиње жестоким поморским сукобом америчке и кинеске морнарице. Флотила САД која патролира да би показала америчку силу, опази запаљени брод и крене у његовом правцу. Испоставиће се да је све кинеска замка. Американци су поражени и губе више од стотину морнара и неколико бродова.
У исто време, амерички ловац Ф-35 надлеће пролаз Хормуз у тренутку када сајбер-оружје преузима контролу над системом његовог авиона који слеће у Техеран. Заробљеног пилота, који је био на задатку да тестира нове системе, брутално испитује официр иранске Револуционарне гарде. Његов живот је угрожен.
Председница САД у међувремену се враћа за Вашингтон с неке међународне конференције. Њен авион има само испрекидану комуникацију с Белом кућом јер је Америка жртва незапамћеног сајбер-напада који, између осталог, престоницу оставља у мраку.
Кинески војни аташе одлази у Белу кућу и предаје ултиматум који повезује догађаје у Персијском заливу и у Америци. Потврђује да Кина стоји иза оба напада. По наредби из Пекинга, одмах се враћа за Кину не чекајући амерички одговор.
Рат може да почне, а показује се да главни протагонисти с обе стране конфликта, иако желе да избегну нуклеарни сукоб, често праве озбиљне грешке које воде у катастрофу.
Да ли ће се то бити редослед догађаја, да ли ће се појављивати у друкчијој форми, свакако ће моћи да се установи и пре 2034. Роберт Гејтс хвали књигу: „Она окреће страницу. ’2034’ је роман о сукобу за који се надамо да се никада неће догодити. Ослањајући се на озбиљно оперативно и дипломатско искуство, адмирал Ставридис и Елиот Акерман дочарали су ноћну мору коју очајнички морамо да избегнемо. Роман је упозоравајућа прича за наше доба и подсетник колико брзо догађаји могу да измакну контроли – чак и пре 2034. године.”
Бошко Јакшић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал