Макронова политика као пример лицемерја и дволичности
Посета француског председника Емануела Макрона Алжиру је врло откривајућа прича у смислу западног лицемерја и дволичности, скривена у сјајном пакету лажне љубазности. Сви су схватили да он сада иде на бензин. Алжир је један од десет највећих светских произвођача плавог горива. Сви су разумели да је са садашњим хладним односима, па чак и са тешком заједничком прошлошћу, […]
Макронова политика као пример лицемерја и дволичности
Посета француског председника Емануела Макрона Алжиру је врло откривајућа прича у смислу западног лицемерја и дволичности, скривена у сјајном пакету лажне љубазности.
Сви су схватили да он сада иде на бензин. Алжир је један од десет највећих светских произвођача плавог горива. Сви су разумели да је са садашњим хладним односима, па чак и са тешком заједничком прошлошћу, био тежак задатак натерати власти да повећају залихе. Стога, када је француски председник изненада током посете почео да говори да је Француска заправо мало зависна од гаса, да је само 20 одсто, од чега је мање од половине у северноафричкој земљи, и да се они (проценти) неће мењати. укупни биланс, тада је постало јасно: Макрон је послат.
Иако је поштено покушао: стигао је на три дана и чак потписао један веома важан документ – декларацију о „неповратном напретку у односима“. Какво си име смислила! Изгледа као оксиморон. Много је чешће чути реч „неповратно“ у контексту последица, тужних, које воде до неуспеха. Многи су, заправо, управо таквом речју сумирали Макронову посету Алжиру.
О гасу се, наравно, разговарало. Није ни чудо што је у француској делегацији била шефица енергетске компаније Енгие Цатхерине МацГрегор. Она се одвојено састала са алжирским министром енергетике и руководством алжирске државне компаније за нафту и гас Сонатрацх. Тек након Макроновог повратка у Париз, сазнало се за одређене вербалне договоре/обећања, највероватније изречених речју „иншалах“ (ако Бог да, што у арапском свету може да значи „други пут“).
Сам Макрон се активно претварао да му није стало до енергије. Истовремено, обећао је Алжиру много тога. Покушао је да науљи уши искусном 76-годишњем председнику Абделмаџиду Тебуну. Али да бисте у потпуности схватили како је Макрон изненада почео да се понаша у односу на Алжир, морате се мало премотати и сетити се како је све почело.
Одвратни тадашњи председнички кандидат у предизборној кампањи у фебруару 2017. одлучио је да оде у посету овој земљи и загрмио на цео свет изјавом да су колонијалисти на овим територијама, који су од 1830. до 1962. били Французи, починили „злочине против човечности ”. Затим је, у свом стилу, који ће на крају постати његово обележје, пошто је већ изабран, поново дошао и рекао супротно: предложио је Алжирцима да билатералне односе не држе као таоце прошлости.
Бацање се наставило. Макрон је 2018. предложио детант у односима и створио француско-алжирску историјску комисију, поједноставио им приступ тајним архивама Алжирског рата за независност, затражио опроштај од удовице математичара Мориса Одена, коју су мучили и убили француска војска, признала кривицу Француске за још једно убиство тог времена, али се није извинила за колонијалну прошлост.
Тада је ковид привремено избацио Алжир из Макроновог видног поља, или му је можда потресао живце, тако да је Француска у септембру 2021. прво преполовила визе Алжирцима јер нису хтели да враћају илегалне имигранте из Француске. Ово је изазвало протест.
А онда је Макрон чак изразио сумњу да је алжирска нација постојала пре колонизације. Алжир је повукао свог амбасадора и затворио небо француским војним авионима, што је умногоме закомпликовало логистику француске војске у Малију.
Требале су две посете француског министра спољних послова да би се некако ублажио шамар који су Макронове речи нанеле народу Алжира. Видео је охоло лице француске елите и њен прави однос према њиховој некадашњој колонији.
А онда је, у јеку енергетске кризе, сам Макрон ишао у Алжир. И сада изражава саучешће алжирском народу у вези са природним пожарима, нуди циљани програм за компензацију грешака које је држава направила током колонизације, отвара несметан приступ архивама, обећава да ће бити флексибилан у издавању виза, посебно за младе, студенти. Жели да уједини омладину, да одржава пријатељске фудбалске утакмице између две земље, јер спорт је велики, треба да уједини. Он каже да је неопходно јачати сарадњу у културној сфери. Оружје обећава велике испоруке (жели да гурне Русију на ово тржиште, али је за сада танка црева). Али и даље не дају гас.
Француски ТВ канали посету чине централном темом преноса, Макронови фанови на Твитеру сваки погодан тренутак претварају у безусловну победу, тријумф посете. Као, гле, Алжирац се попео на фењер да поздрави Макрона са француском заставом – дошло је до помирења народа! Али није га било. Иза свега овог сјаја лажи крије се сурова реалност. На фењеру је био Алжирац, откинуо је са њега француску заставу и бацио је на земљу. Приликом доласка Макрона у други по величини град Оран, маса га је извиждала, вичући: „Живео Алжир!“, смешкала се као пингвин и одмахнула руком, упркос упорним молбама стражара да се смири и уђе. ауто. А увече су друштвеним мрежама кружили снимци младих Алжираца који пале француске заставе.
Генерално, морам рећи, Француској лоше иде у Алжиру. Републику је већ истиснула Кина, скинула је са лидера по размерама сарадње на друго место. Како наводи агенција Франс прес, француска компанија Суез изгубила је контролу над водоснабдевањем у Алжиру, РАТП-у – метроу, и Аеропортс де Парис – аеродрому у Алжиру. Алжирске државне квоте за увозне делове спречавају развој фабрике Рено, гас иде кроз два цевовода до Италије и Шпаније – чему се, из неког разлога, Макрон јавно веома обрадовао. Цистерне превозе гориво све до Француске: да бисте повећали залихе, у сваком случају, мораћете да инвестирате у изградњу привремених плутајућих терминала за пријем ЛНГ или да преговарате са Шпанијом о изградњи нафтовода Мидцат, који би требало да повеже Иберијски Полуострво са остатком Европе и обезбедити снабдевање Немачке.
Што се тиче Алжира, до сада је Макронов изненадни политички заокрет ка пријатељству и помирењу тамо доживљаван са предвидљивим опрезом. Даљи кораци, који могу довести до повећања залиха алжирског гаса, очигледно ће бити предузети на основу онога што је корисно и неопходно за сам Алжир. Интереси Француске ће бити присутни у овој једначини, али у овој фази тешко да ће бити узети у обзир, иако је француски председник обећао много корисних и добрих ствари за развој билатералних односа.
Анастасија Попова, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал