Српска роба заробљена у бугарским лукама креће тек за месец дана
Једино железница по количинама може да замени масовни транспорт пољопривредних производа речним бродовима, зато што једна просечна баржа носи између 19 и 40 камиона. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре процењује да ће српској механизацији бити потребно највише око месец и по дана да би обезбедили пун профил пловног пута у Бугарској, како би се наши […]
Српска роба заробљена у бугарским лукама креће тек за месец дана
Једино железница по количинама може да замени масовни транспорт пољопривредних производа речним бродовима, зато што једна просечна баржа носи између 19 и 40 камиона.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре процењује да ће српској механизацији бити потребно највише око месец и по дана да би обезбедили пун профил пловног пута у Бугарској, како би се наши производи и увозна роба, који су заглављени због ниског водостаја Дунава у тој земљи, превезли до одредишта. Реч је о 30.000 тона нафте и деривата нафте, као 1,2 милиона тона угља који се увозе у Србију. Потом 750.000 тона наше пшенице и кукуруза из старог рода и 350.000 тона пшенице и кукуруза из новог рода, намењених за извоз из Србије. У бугарским лукама заглављено је и 300.000 тона сировина које се користе у хемијској индустрији за производњу вештачког ђубрива (фосфат, калијум-хлорид, амонијум-сулфат и уреа) и 100.000 тона вештачког ђубрива, намењеног за извоз.
Из министарства наводе да имајући у виду велике количине робе, водни транспорт нема алтернативу.
Сви облици транспорта, а нарочито железнички, стављени су на располагање у пуном капацитету за све врсте робе. Ланци допреме свим видовима превоза функционишу без већих проблема, али велике количине робе (жито, вештачко ђубриво, евродизел, угаљ, друге сировине) намењене извозу и увозу није могуће транспортовати без омогућавања услова за несметану пловидбу на Дунаву у Бугарској – наглашавају из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку сматра да би држава требало да укључи највеће логистичке компаније јер једино оне имају људе који могу да упореде трошкове и процене којим рутама је најбоље допремити енергенте и сировине или извести робу, која чека заглављена у Бугарској због ниског водостаја Дунава. У оваквој ситуацији где не постоји друга могућност транспортовања робе, паметно би било, каже, ослонити се на искуство оних који раде са целим светом и који добро познају тренутно стање на логистичком тржишту.
Према његовим речима проблем је што добар део робе не може да се натовари на камионе, а осим тога друмски превоз би знатно повећао трошкове. Једино железница по количинама може да замени масовни превоз пољопривредних производа речним бродовима, зато што једна просечна баржа носи количину између 19 и 40 камиона. Али наша железница, напомиње Рајић, није у стању да у кратком року преузме ту количину робе.
– Није довољно да се само укључи железница већ и водеће логистичке компаније да би се роба препаковала и на другачији начин допремила. То подразумева читав низ не само физичких него и административних процедура. Проблем је што немамо алтернативне путеве за транспорт робе и што не постоји опција „Бе” или опција „Це”. Нико није размишљао да Дунав у једном тренутку неће бити добар пут за превоз робе. Врло је вероватно да она недељама неће стићи на своја одредишта и то представља проблем и за државу и за добар део приватног сектора, који у овом тренутку према нашој процени има заробљену робу у вредности од око 550 милиона евра. Томе треба додати и енергенте, које држава увози – наводи Рајић.
Наглашава да је тешко проценити колика је штета. Како време одмиче она се повећава јер барже које транспортују угаљ или грађевински материјал као и оне које превозе контејнере са комбинованом робом су застале и негде су у дунавским лукама.
Марија Авакумовић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Српска роба заробљена у бугарским лукама креће тек за месец дана