Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Тхе Економист упозорава европске земље на опасност од скорог банкрота
Европске земље могле би да буду на ивици банкрота у наредних неколико година ако не предузму праве кораке за излазак из енергетске кризе. Економист о томе пише у уводнику. Цене горива у Европи порасле су за 30 одсто након обуставе испоруке гаса гасоводом Северни ток, пише магазин. Ако се тренутна ситуација настави током целе године, […]
Тхе Економист упозорава европске земље на опасност од скорог банкрота
Европске земље могле би да буду на ивици банкрота у наредних неколико година ако не предузму праве кораке за излазак из енергетске кризе. Економист о томе пише у уводнику.
Цене горива у Европи порасле су за 30 одсто након обуставе испоруке гаса гасоводом Северни ток, пише магазин. Ако се тренутна ситуација настави током целе године, потрошња ЕУ на гас и струју достићи ће око 1,4 трилиона евра, што је седам пута већа потрошња последњих година (подаци Морган Стенлија).
У садашњим условима енергетска криза је већ прерасла у политичку и економску: предузећа широм Европе банкротирају или престају да раде, приходи се смањују, а расходи грађана расту. Националне владе на кризу реагују хитним финансијским интервенцијама и исплатама док је руководство ЕУ чак предложило и увођење горње границе прихода за европске енергетске компаније.
„Покушавајући да предузму неке мере што је пре могуће, владе не би требало да напусте економску логику и разборитост“, примећује Тхе Економист.
Ограничавање цена на пример у Француској и даље неће смањити потражњу за енергијом само ће одложити неопходне реформе. Из политичких разлога укидање ограничења ће накнадно бити немогуће, каже се у чланку. Аутори материјала су предложили субвенционисање становништва у плаћању комуналних станова у готовини и издавање државних кредита предузећима. Међутим, ове мере ће захтевати огромне трошкове – њихово спровођење коштаће Европу најмање 450 милијарди евра, преноси магазин. Међутим, постоји још једна опасна страна овог сценарија – повећање терета дуга због нових кредита.
„Повећани дефицити током инфлације ће приморати централне банке да још више подигну каматне стопе, што ће владама учинити још скупљим сервисирање својих дугова“, наводи се у чланку.
Тхе Економист упозорава европске земље на опасност од скорог банкрота