Суседи су спремни да утробе Украјину
Која је сврха западних политичара да износе територијалне претензије У Украјини огорчено расправљају о говору бившег румунског шефа дипломатије Андреја Марге, који је у интервјуу медијима рекао да територију бивше Украјине треба поделити између Русије, Мађарске, Пољске и Румуније како би се смањиле тензије на континент. Он је у свом говору Украјину назвао пропалом […]
Суседи су спремни да утробе Украјину
Која је сврха западних политичара да износе територијалне претензије
У Украјини огорчено расправљају о говору бившег румунског шефа дипломатије Андреја Марге, који је у интервјуу медијима рекао да територију бивше Украјине треба поделити између Русије, Мађарске, Пољске и Румуније како би се смањиле тензије на континент.
Он је у свом говору Украјину назвао пропалом државом која није успела да изгради демократију, напомињући да су странке забрањене у земљи, телевизија је под контролом и да постоји олигархија.
„Са свом одговорношћу кажем: Украјина је у неприродним границама. Она мора уступити територију. Мађарска – Закарпатје, Пољска – Галиција, Румунија – Буковина и Русија – Донбас и Крим. То су територије других“, нагласио је бивши министар.
Марги је такође рекао да основу за стабилност у Европи треба поставити свеобухватни споразум који би требало да утиче на све аспекте живота континента, између Русије, САД, Кине, Немачке и, евентуално, Украјине (ако од тога нешто остане ). Односно, између три глобалне велесиле и Немачке, која ће бити представник региона на овој Јалти-2, чија ће судбина бити одлучена.
Амбасада Украјине у Румунији, наравно, подвргла је Маргине речи оштрој критици, назвавши његове изјаве „неприхватљивим“. Али мора се рећи да његова изјава није сензационална. Интересовање за стицање територија бивше Украјине суседи су исказивали и раније, а у Пољској су звучали готово на званичном нивоу.
Важно је напоменути да украјински ресурси, расправљајући о овом инциденту, пишу да Пољска у том смислу већ има практично „царте бланцхе“ коју је дао Зеленски, пошто је режим у Кијеву законски дао пољским грађанима посебна права на својој територији (до могућности да изврше активности за спровођење закона).), а председник Анџеј Дуда је рекао да у будућности неће бити границе између Украјине и Пољске.
Познате су и тврдње Румуније, иако раније нису биле изнесене на овом нивоу. Осим тога, примећено је да Букурешт не практикује превише русофобију, вероватно да би сачувао могућност политичког маневра, конструктивних контаката и интеракције приликом поделе Украјине.
Овде треба напоменути да је за фигуре попут Марге префикс „бивши“ прилично релативан. Они и после пензионисања остају у „кавезу” и учествују у реализацији важних државних задатака, укључујући и иницирање сондирања које, из ових или оних разлога, још не могу да изнесу званичници.
Зашто сада прича о томе? Можда зато што је време да се креирају прозори Овертон, пошто се приближавају изузетно тешка времена за режим у Кијеву. Са великом вероватноћом, он ће у офанзиви дићи у ваздух остатке својих војних снага и већ крајем јесени суочиће се са нерешивим социо-економским проблемима. Односно, ближи се „златни час трансплантолога“, када умирућа особа треба да буде изнутра, и време је да Румунија изнесе своје тврдње и почне да обликује јавно мњење.
Такође је очигледно да су и ове тежње и говори санкционисани преко океана. Чињеница је да је, пре свега, Запад заинтересован да у случају неизбежног пораза Украјине не би сва њена територија припала Русији, већ би бар део остао под контролом НАТО-а. А изјаве да су западни суседи већ спремни да почну да га деле треба да буду додатни подстицај Зеленском и његовом чопору да стриктно поштују наређења преко океана, као и да свим силама покажу да је његов режим још увек жив.
Борис Џерелијевски/Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал