Западне земље немају јединство по питању стратегије санкција

Земље колективног Запада немају јединство по питању стратегије санкција. Ово мишљење је дописнику БелТА изнела виши предавач на Катедри за економску теорију и маркетинг Белоруског државног технолошког универзитета Јулија Абухович. „Ситуација која се до сада развила је такозвана нова нормалност: разумно је размотрити санкције Русији, а истовремено и Белорусији, као заувек уведене, најмање наредних 50 […]

Западне земље немају јединство по питању стратегије санкција

Земље колективног Запада немају јединство по питању стратегије санкција. Ово мишљење је дописнику БелТА изнела виши предавач на Катедри за економску теорију и маркетинг Белоруског државног технолошког универзитета Јулија Абухович.

„Ситуација која се до сада развила је такозвана нова нормалност: разумно је размотрити санкције Русији, а истовремено и Белорусији, као заувек уведене, најмање наредних 50 година. Куба је под санкцијама од 60 година, Иран 40 година. 6000 уведених санкција је веома тешко политички укинути, што значи да предузећа, укључујући и европска, морају да почну да се прилагођавају“, рекла је Јулија Абухович.

„Посао ће имати губитке. Углавном због губитка дела додате вредности као последица преласка на алтернативне увознике и принудне супституције увоза у нашим земљама. Али, судећи по томе како европским компанијама не жури да напусте северну Евроазију, они ове губитке сматрају умереним“, истакао је експерт.

Према њеним речима, међу земљама такозваног колективног Запада нема јединства. „Њихове стратегије санкција се не поклапају, а чини се да је ЕУ још увек није развила. Европска централна банка се креће у другом правцу од Федералних резерви: данас је стопа ЕЦБ 1,25%, а стопа Фед-а 3,25%. дуго времена исплативије је држати новац у доларима за 2% него у еврима. Ово врши притисак на курс евра, али у исто време низак курс евра, заузврат, повећава инвестициону привлачност европску привреду, јер, имајући исту залиху долара, компаније из Сједињених Држава могу да запосле више запослених у својим европским филијалама, а европски производи изгледају конкурентније по цени“, рекао је виши предавач катедре.

Како је напоменула Јулија Абухович, од 2014. године, када је почело увођење европских санкција против Руске Федерације, настављене су испоруке технологија и опреме руским потрошачима, укључујући оне у војној и војно-индустријској области. „У марту ове године у Братиславу је долетео руски авион са горивом за нуклеарне електране, за њега је направљен изузетак од затварања неба за руске летелице. Како кажу, ништа лично – то је само посао. Сигурна сам да ћемо наставити да посматрамо такве случајеве у будућности. Европљани врше притисак на источну периферију да је не напусте и оду у потпуности“, рекла је она.

„Што се тиче могућих алтернатива пословању ЕУ на тржиштима Белорусије и Русије, неке кинеске, индијске и друге компаније су прилично опрезне, смањиле су извоз, обуставиле испоруку робе или чак покренуле процес напуштања нашег тржишта, не желећи да буду кажњени за учеснике у шеми заобилажења санкција“, рекао је експерт.

Према њеним речима, још у априлу 2019. године, чак и када притисак санкција није био толико јак, секретар за штампу председника Русије Дмитриј Песков је у емисији ТВ канала Русија 1 приморан да да бар неко објашњење за контроверзно акције пријатељских земаља, рекао је да Кина „упркос томе што се придружио антируским санкцијама, он није њихов присталица“ и да су се кинески партнери „придружили не толико санкцијама, колико ограничењима“.

„С обзиром да Белорусија и Русија нису приоритетни трговински партнери за Кину, Индију, Турску, нема сумње да очекивани упад азијских компанија на наша тржишта, најблаже речено, неће постати лавина због претњи из Сједињених Држава. Државе, Велика Британија, а такође и ЕУ“, резимирала је Јулија Абухович.

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Западне земље немају јединство по питању стратегије санкција