Анализа немачких обавештајаца: Русија је „олуја”, Кина „климатска промена”
Шефови тајних служби сматрају да би Владимир Путин могао да употреби нуклеарно оружје у Украјини и организује политичка убиства у Немачкој. „Кад разговарам с страним партнерима о Кини, они увек кажу: Русија је олуја, Кина је климатска промена. Дакле, мораћемо да се припремимо за ове климатске промене у наредним годинама.” Овом необичном еколошком метафором Томас […]
Анализа немачких обавештајаца: Русија је „олуја”, Кина „климатска промена”
Шефови тајних служби сматрају да би Владимир Путин могао да употреби нуклеарно оружје у Украјини и организује политичка убиства у Немачкој.
„Кад разговарам с страним партнерима о Кини, они увек кажу: Русија је олуја, Кина је климатска промена. Дакле, мораћемо да се припремимо за ове климатске промене у наредним годинама.” Овом необичном еколошком метафором Томас Халденванг, председник Савезне канцеларије за заштиту устава (БфВ), покушао је на годишњем саслушању челника обавештајних служби у Бундестагу да објасни све драматичније промене у свету.
Шефови три шпијунске агенције Бруно Кал (БНД), Томас Халденванг (БфВ) и Мартина Розенберг (Војна контраобавештајна служба, МАД) поручили су посланицима да је рат у Украјини променио правила игре и да представља директну претњу по унутрашњу безбедност Немачке. Што се тиче највећег трговинског партнера Немачке, обавештајци су упозорили да Кина интензивно шпијунира њихову земљу и да Пекингу не треба дати превише утицаја у инфраструктурним пројектима важним за безбедност земље.
Како пише „Шпигл”, челници БНД-а, БфВ-а и МАД-а обавестили су Парламентарни одбор за надзор безбедносних служби да би Русија могла да користи нуклеарно оружје у рату против Украјине, али и да организује политичка убиства у Немачкој.
Халденванг је на саслушању поделио сазнање да су руске тајне службе добиле „виши ниво одобрења” за спровођење операција у Немачкој. Иако је у априлу из Немачке депортовано 40 руских шпијуна, остало их је много више и по оцени шефа БфВ-а они су способни за организовање политичких атентата.
Бруно Кал је упозорио одбор Бундестага да се не искључује да би руски председник Владимир Путин могао да употреби тактичко нуклеарно оружје у Украјини како би приморао Кијев да потпише мировни споразум под неповољним условима. Он, додуше, признаје да за такву претпоставку нема доказа: „Али, за сада нема знакова да би руска страна прихватила компромисно решење”, истакао је шеф БНД-а.
Ова немачка тајна служба истиче да Путин у фебруару није покренуо рат само против Украјине, него да је „објавио рат” и западним демократијама. „Рат који је покренут 24. фебруара је објава рата целом демократском западном свету, а не само борба за освајање украјинске територије”, рекао је Кал.
Он сматра да би рат, због чињенице да обе стране решење траже на бојишту, могао потрајати током целе следеће године. Бруно Кал је указао на то да за БНД напад на Украјину није представљао изненађење и проценио да ће Путин наставити да употребљава силу како би остварио политичке циљеве.
„Као и у Чеченији, Грузији, Сирији, Криму и Донбасу, Путин и у Украјини покушава силом да оствари своје политичке циљеве”, истакао је Кал критикујући немачке политичаре што годинама игноришу упозорења БНД-а о намерама руске спољне политике.
Челник БНД-а Кал позвао је на опрез и када се послује с Пекингом, који има циљ да буде глобални технолошки лидер до 2049: „Верујем да је велика промена у свести већ наступила, али наравно да постоји много поверења и наивности у научној области, што није добро”.
Шефови немачких обавештајних служби упозорили су да би Кина могла да искористи улагања у кључне инфраструктурне пројекте као полугу за остваривање политичких циљева. Ова опомена обавештајаца долази усред политичке дебате у Берлину о томе да ли треба дозволити кинеском бродарском гиганту „Коско” да инвестира у луку Хамбург.
Према изворима из владе, Министарство економије, којим управљају Зелени, жели да стави вето на понуду кинеске компаније за куповину удела у једном од три терминала у најважнијој немачкој луци, док су социјалдемократе у кабинету канцелара Шолца ближе одлуци да прихвате улагање „Коска”.
Овај спор партнера у влади одражава ширу, жестоку дебату у Немачкој о томе како смањити зависност од Кине, њеног највећег трговинског партнера, након што је руска инвазија на Украјину истакла опасности ослањања на све ауторитарнију државу.
Кина је већ позвала Немачку да не политизује економске односе ових земаља и да се не бави протекционизмом „у име националне безбедности”.
На парламентарном саслушању које се дотакло низа безбедносних питања, шефови немачких обавештајних агенција су рекли да не могу да дају јавну процену понуде „Коска”, али су генерално позвали политичаре на опрез.
Бруно Кал је парламентарцима рекао да веома критички гледа на могућност да се кинеске фирме укључе у немачке инфраструктурне пројекте, као што је понуда за удео од 35 одсто власништва контејнерског терминала у хамбуршкој луци. Шеф БНД-а каже да Немачка мора бити спремна на могућност да све јача „аутократска Кина” може да користи ова улагања као економске полуге за спровођење својих политичких замисли.
Политика
Анализа немачких обавештајаца: Русија је „олуја”, Кина „климатска промена”