Много тала, мало капитала

За пет хиљада запослених у 2014. години у Железари Смедерево исплаћено је за нето зараде 24 милиона евра, уз исказани губитак у пословању те године од 96 милиона евра. У овом броју Магазина Таблоид анализирамо да ли више може тако да буде, као што је било у 2014. години, да за нето зараде буде исплаћено 24 милиона евра, а за камате и финансијске расходе 30 милиона евра. Такође, наш економски експерт Миодраг К. Скулић анализира и пословање Србијагаса, који такође гута српски буџет. Суноврат српске привреде се наставља, мада српски премијер стално понавља да га је срамота да каже „колико нам добро иде“. У 2014. години Железара Смедерево је остварила укупан приход од 29,1 милијарди динара, или 240 милиона евра, што је у односу на претходну годину када је реализовано 20,2 милијарде динара, већи приход за 43,8 одсто. И поред толико већег прихода, исказан је висок губитак у пословању. Ево како су се кретали губици исказани у пословању у последњих пет година… У 2014. године губици су 11,48 милијарди динара, или 39,44 одсто прихода те године, у 2013. године губици су 14,97 милијарди динара, или 73,92 одсто прихода те године, у 2012. године губици су били 3,21 милијарду динара, или 15,09 одсто прихода те године, у 2011. године губици су 15,64 милијарди динара, или 21,43 одсто прихода те године, а у 2010. године, губици су 15,61 милијарди динара. Или, 18,60 одсто прихода те године. Дакле, у последњих пет година, кумулирани губици у пословању Железаре Смедерево достигли су 61 милијарду динара или више од пола милијарде евра. Данас се више не поставља питање да на тај начин не може више даље, већ, на који начин и којим средствима ће се прекинути овај губитнички ланац и решити дугогодишњи проблем пет хиљада запослених. У крајњем случају, све се ово и ради у њиховом интересу, јер држава и нема други интерес већ да на тој локацији оствари егзистенцију за тих пет хиљада запослених који су у 2014. години примили укупно нето 2,9 милијарди динара по основу зарада, или 24 милиона евра. То по једном запосленом износи нешто више од 400 евра нето зараде месечно. Запослени су примили 24 милиона евра, а истовремено је у тој 2014. години исказан губитак у износу од 96 милиона евра, или четири пута више. То је, без икакве дилеме, рачун без крчмара! 2014. година, преломна за Железару Србија је презадужена земља. Само за камате у буџету Републике годишње се издвоји више од милијарде евра. Даље задуживање ничему не води, а и нема нових зајмодаваца, на једној страни, а на другој кредити су скупи, јер камате редовно треба плаћати. Да ли се Железара Смедерево може скинути са „сисе“ њеног оснивача и власника државе Србије. Шта, у економском смислу, данас чини Железару? Укупна књиговодствена вредност сталне и обртне имовине Железаре Смедерево, на дан 31. децембра 2014. године, износи 27,7 милијарди динара, или 230 милиона евра. Железара је одавно остала без динара сопственог капитала, па су укупне обавезе знатно веће од укупне вредности сталне и обртне имовине, и износе 37,1 милијарди динара, или 309 милиона евра. Према томе, укупне обавезе су веће од вредности укупне имовине за 79 милиона евра. У свету није познато да производни гигант, може да послује са сто одсто туђим средствима, а поред тога да има и 79 милиона евра већих обавеза од имовине, а поготову да се налази у области производње челика, а посебно у земљи као што је Србија, где је цена капитала на годишњем нивоу већа од 15 одсто. Држава Србија је оснивач овог привредног друштва са сто одсто оснивачким капиталом. Ко сада финансира Железару Железару Смедерево са 37,1 милијарду динара, или са 309 милиона евра данас финансира претежно држава Србија, или, пак, фондови и банке у њеном власништву и јавна државна предузећа са 30,6 милијарди динара, или 255 милиона евра. На дан 31. децембра 2014. године од Железаре су држава и државни фондови, банке и јавна предузећа потраживала: Фонд за развој 14,2 милијарде динара, од тога је само у тој 2014. години дато додатних нових средстава у износу од 12 милијарди динара или 100 милиона евра, Министарство финансија потражује 2,75 милијарди динара, ЈП Србијагас 3,8 милијарди динара, Електропривреда Србије (ЕПС) 2,9 милијарди динара и Железнице Србије 721 милион динара. Комерцијална банка потражује 3,7 милијарди динара, а Банка Поштанска штедионица 2,4 милијарде динара. Дакле, од 309 милиона евра држава и њени фондови, банке и јавна предузећа финансирају Железару Смедерево са 255 милиона евра, или 82,4 одсто. Остали данашњи финансијери Железаре Смедерево са 54 милиона евра су: Банка Интеса са 1,2 милијарде динара, или 10 милиона евра, а остатак потражују добављачи из земље и иностранства. Железара годишње прави око 100 милиона евра губитака и толики износ јој је потребан свежег новца, или нових задужења. Али, нема банке која ће Железари дати толики кредит, а да претходно не обезбеди државну гаранцију. Колико је нама познато ММФ и Светска банка су забраниле нашој држави, да даље финансира ову Железару. Видимо да је последњу „рату“ за преживљавање у 2014. години од 12 милијарди динара, или у износу од 100 милиона евра, дао Фонд за развој. Колики износ по основу камата и других финансијских расхода плаћа Железара У 2014. години, само по основу камата, девизних клаузула и других финансијских расхода, умањено за неке мање финансијске приходе, укалкулисано је 3,5 милијарде динара, или око 30 милиона евра. Имајући у виду чињеницу да је за нето зараде у тој целој години за свих пет хиљада запослених издвојено само 2,9 милијарди динара, јасно се показује сваком привреднику, па таман он и не био економиста, да је терет камата изнад исплата зарада за свих пет хиљада запослених. За све енергенте утрошено је у 2014. години 7,7 милијарди динара, или 64 милиона евра, од чега за природни гас 3,3 милијарде динара, за електричну енергију 2,1 милијарду динара, за техничке гасове 1,9 милијарди динара и за нафтне деривате око 300 милиона динара. Највећу ставку на страни утрошака чине трошкови материјала, увезена руда и кокс 25,3 милијарде динара, или око 210 милиона евра. Сви ти издаци треба да се подмире из 29,1 милијарди динара укупних прихода, односно 240 милиона евра прихода, колико је остварено у прошлој години, али уз исказани губитак (читај: веће издатке од прихода, за 6 милиона евра, или 39,44 одсто). Без саопштавања грађанима (који као порески обвезници плаћају ову цену), колико је учешће увезене руде и кокса у продајној цени тоне произведеног лима, творци ове „калкулације“ ће и даље замајавати грађане периферним стварима. Јер, чак и грубе анализе откривају да је утрошена вредност увозне руде и кокса, укључиво и транспортне трошкове тих огромних увезених количина, достигла више од 63 одсто прихода. Наравно да се цена руде, кокса и других утрошака, уз транспортне трошкове, те цену енергената, бруто зарада запослених и других неопходних расхода, не може сместити у ниску продајну цену тоне лимова. Не само да нема места у тој продајној цени за каматне и финансијске расходе, него нема ни за технолошки условљене утрошке. Овом анализом смо утврдили да камата и други финансијски расходи представљају терет за Железару, али и кад би се они опростили, и даље би било губитака у пословању, чак више од 2/3, јер у самом технолошком процесу и допреми руде и кокса, тих мамутских количина, са огромних даљина, наш народ би рекао, „да у томе лежи зец“. Шта је са приватизацијом Железаре? Радна група формирана од стране Владе Републике Србије, је током јануара и фебруара 2015. године преговарала са стратешким партнером за Железару, са америчком компанијом Есмарк, која је једина доставила валидну понуду на јавни позив отворен 5. децембра 2014. године. Са Есмарком договор није постигнут, јер Есмарк није давао гаранције да ће одржати и повећати производњу на дужи рок. Након тога, Влада Републике Србије је расписала конкурс за избор професионалног менаџмент тима који ће управљати Железаром, уз настојање да створи што боље услове за наставак пословања и перформансе за даљу приватизацију. Дана 23. марта 2015. године Влада Републике Србије је потписала Уговор са холандско – словачком компанијом ХПК Инжењеринг, чије је седиште у Холандији, а која је на конкурсу понудила најбоље услове. ХПК Инжењеринг се обавезао да ће до краја 2015. године покренути рад друге високе пећи, повећати обим производње, уз обезбеђење сировина по најповољнијим ценама и сигурног тржишта за пласман готових производа Железаре. Шта ми тврдимо… Ми тврдимо да не постоји у свету пословни партнер који ће узети Железару Смедерево без динара њеног капитала, уз укупне обавезе од 309 милиона евра, на почетку ове године, уз веће обавезе од исказане вредности укупне сталне и обртне имовине, коју је до сада више од тридесет година финансирала држава. Посебно истичемо да до данас није објављена ниједна стручна експертиза, техничко економског садржаја, из које би се на јасан и недвосмислен начин видела расходна страна изражена у тони готовог производа, али посебно учешће у процентима вредности руде на месту вађења, затим трошкова допреме, цена кокса и других компоненти, вредност енергената, расхода за запослене, саме амортизације и финансијских расхода. У случају Железаре не ради се о лабораторијској анализи са милиметарском прецизношћу, већ о рачуну тачности, плус-минус чак пет одсто. Где је крај и суноврату „Србијагаса“, и докле ће народ да плаћа губиташе? Бајатовић расипа, а држава гарантује Републичко јавно предузеће „Србијагас“ само у 2014. години направило је губитак од 45 милијарди динара, а тај губитак је и још већи ако се укључе губици његових повезаних предузећа Метанолско-сирћетни комплекс, АД из Кикинде и Агрожив, АД из Житишта Ово републичко јавно предузеће, са 1.170 запослених, на почетку ове године користило је укупна пословна средства у износу од 120 милијарди динара, дакле, око милијарду евра, а како је већ трећу годину изгубило целокупан сопствени капитал, предузеће послује искључиво туђим средствима. Укупне обавезе овог републичког јавног предузећа досатигле су, на дан 31. децембра 2014. године, 193 милијарде динара, или милијарду и 600 милиона евра. Дакле, обавезе су веће од имовине 724 милијарде динара, или више од 600 милиона евра. У 2014. години ово републичко јавно предузеће остварило је укупан пословни приход нешто мањи од 66 милијарди динара, што је мање од претходне године за 3,9 одсто, уз исказивање губитка у пословању те године, од, чак, 49,7 милијарди динара. Дакле, да би избегло пословање са губитком, овом јавном предузећу недостајало је 75 одсто укупног пословног прихода. Ко су чланови Надзорног одбора овог републичког јавног предузећа, које је именовала Влада Републичке Србије? Ми већ дуже времена указујемо да је потребно да се ови чланови спреме да понесу свој део одговорности за глуму надзора, јер одговорност за расипништво, улажење у делатности које нису у функцији основне делатности, рецимо узгој пилића и производња и пласман пилећег меса и прерађевина од меса, те пасиван однос према задатој функцији, морају кад-тад повући и питање одговорности. Лица која ће сести на оптуженичку клупу су Миливоје Милетић, председник НО, Сретен Јовановић, члан НО, Весна Ракочевић, члан НО, Зоран Јанковић, члан НО и Душан Бајатовић, генерални директор. Постављамо поново питање Влади Републике Србије: До када ћете да избегавате расправу о пословању 31. републичког јавног предузећа. То што српска Влада ради, не ради ниједна општина у Србији, оне бар сваке године размотре извештај о пословању општинских јавних предузећа. Ова Влада наставља политику претходних влада, па не разматра ни годишње извештаје о пословању привреде, извештаје о пословању банака, па ни налазе државног ревизора. Већ дуже времена не објављују се ни годишњи завршни рачун републичког буџета, па се на тај начин ускраћују грађани и опозиција да критикују владу и министарства. Као што смо истакли ЈП Србијагас је већ трећу годину остало без динара сопственог капитала, док су укупне обавезе достигле 193 милијарде динара или 1,6 милијарди евра. Имовина ЈП Србијагас, стална и обртна, на дан 31. децембра 2014. године књиговодствено исказано вреди само 120 милијарди динара, или око милијарду евра. Дакле, са 600 милиона евра финансирају се минули губици. Поред тога изгубљено је сопственог капитала чак 660 милиона евра, па је укупан губитак до и изнад висине капитала, достигао милијарду и 260 милиона евра. Из чега се састоје укупне обавезе од 193 милијарде динара. Обавезе по кредитима у земљи и из иностранства, углавном су покривене гаранцијама Републике Србије, и оне на дан 31. децембра прошле године, износе 726 милиона евра, 70 милиона евра дугује се за доспеле, а неплаћене камате и друге финансијске расходе, а 386 милиона евра су текуће обавезе према добављачима у земљи и из иностранства, 228 милиона евра су остале краткорочне обавезе према оснивачу, вероватно за део исплаћених гаранција, док разлику обавеза чине разне текуће обавезе. Како се кретао укупан приход у последњих пет година Укупан приход ЈП Србијагас у последњих пет година кретао се силазном путањом, и то (у милијардама динара) 74,2 (2010), 74,2 (2011), 68,6 (2012), 65,9 (2013) и у прошлој години 70,2 милијарде динара. Док је исказани губитак у последње три године приказан на веома високом нивоу, који је у 2012. години био 36,7 милијарди динара, или 53,5 одсто укупног прихода те године, исказани губитак у наредној 2013. години достигао је 49,7 милијарди динара, што на укупном приходу од 65,9 милијарди динара, достиже, чак, 75,4 одсто исказаног укупног прихода оствареног у тој години, да би у прошлој години на приходу од 70,2 милијарде динара био исказан губитак у износу од 45 милијарди динара, или у висини од 64,1 одсто укупног прихода те године. Исказаним кумулираним губицима у износу од 151,2 милијарде динара ЈП Србијагас представља челника у пословању српске привреде, у том губитку је исказани губитак у пословању 2014. године у износу од 45 милијарди динара, па је разумљива теорија која каже и да се ништа не ради сам губитак ће „исказани“ нови губитак, те треба веровати да ће републичко јавно предузеће Србијагас до краја ове године „реализовати“ нове резултате свог убитачног пословања, и исказати још око 400 милиона евра губитка. Тако ће се остварити нове радне победе и укупне обавезе ЈП Србијагас на крају 2015. године достићи ће две милијарде евра, и биће скоро четири пута веће од годишњег прихода. Али, једино у шта смо уверени, да нико неће одговарати за то катастрофално стање, наравно, уколико не дође до нових републичких избора, па Социјалистичка партија, чији је Душан Бајатовић, челник, не испадне из власти, те неким чудом се не приступи међусобном обрачуну ко је крив за досадашње промашаје, од којих је један од већих катастрофално пословање Србијагаса. Познато је да је један недељник документовано објавио крађу од више стотина милиона евра реализовану на увозу гаса, преко једне швајцарске компаније, основане од познатог бизнисмена из Србије, који је некад био угледни члан Демократске (тада владајуће) странке, а сада се, после тих натписа вероватно прикључио Српској напредној (сада владајућој) странци. А зашто би неко том господину спречио да и он напредује у реализовању својих легитимних грађанских права крађе, јер он зна многе који су то радили на савршен и јаван начин, па до данас нису одговарали. Зашто би само он одговарао, кад још нико правоснажно није осуђен за велику привредну пљачку? За подношење резултата рада ХПК Инжењеринга остало је још три месеца. Уколико би се искључили губици у пословању Железаре Смедерево, морало би доћи до технолошке револуције, у којој би најмање било искључено учешће кокса у процесу топљења руде гвожђа! Ова Влада наставља политику претходних влада, па не разматра ни годишње извештаје о пословању привреде, извештаје о пословању банака, па ни налазе државног ревизора. Већ дуже времена не објављује се ни годишњи завршни рачун републичког буџета, па се на тај начин ускраћују грађани и опозиција да критикују владу и министарства. Окупација и Комерцијалне банке (Писмо упућено магазину Таблоид из Сарајева) „Драги пријатељи, Морам да вам напишем неколико реченица око покушаја да се Алеxсандер Пицкер, иначе држављанин Аустрије, постави на мјесто генералног директора највеће, најбоље српске банке Комерцијалне банке ад Београд. Да ли је држава Србија дошла у позицију да нема своје кадрове и своје људе који воле Србију, и који знају да раде, већ мора да подлегне утицајима ЕБРД и ММФ-а и стави сумњивог аустријанца на ово место? Да ли нема радника у Комерцијалној банци ад Београд који могу ово да раде? Да ли већински власник Влада РС нема боље решење него да ставља странца. Да ли немате своју памет за ово место и овај посао. Зашто се буним, зато што је управо Пицкер особа која има лош банкарски бацкгроунд. Особа која је радила у Србији у Уницредит банци непуне 4 године, и који је најурен из те банке и послат на издржавање казне у Казахстан. Отишао је у Казахстан, јер су откривене мутне радње које је радио, и како не би штетио имиџу велике банкарске групе, склоњен је у тишини. Али ипак његов прави банкарски дух долази до изражаја када се запошљава у Хyпо банци у Сарајеву. Ту је радио непуне 2 године, и направио је више губитака око 100 милиона ЕУР, што показују ревизорски извјештаји. Пицкер је особа која не подноси паметније од себе, отпушта људе и само слуша неколико људи око себе. Он воли да уништи банку како би је продао што јефтиније некоме другом, и дошао до резултата који су за њега лично важни. Он је особа која прво што ради смањи број запослених, смањи плате и на тај начин сеје страх. Податак да је као председник целе групе Хyпо учествовао у приватизацији банке и продаји ЕБРД-у је довољна, зашто је он баш тај кандидат за директора КББГ, али података да је он након продаје Хyпо банке, једини добио отказ и отјеран, је довољан да укаже на то да он није особа која може да води највећу српску банку. Пицкер је ожењен и има децу, али воли и особе свог пола.Дакле, Србија је спремна и на то. На крају долазимо до закључка да је он вероватно пројектована особа да дође у КББГ, да је ослаби прије приватизације, и за некога другог и себе лично узме корист, а влада Србије, грађани и клијенти ће највише изгубити. Ваш пријатељ, банкар из Сарајева“ Миодраг К. Скулић / Таблоид http://www.vaseljenska.com/misljenja/mnogo-tala-malo-kapitala/