Глад за хлебом: на Западу цене главног прехрамбеног производа вртоглаво расту

Према највећем америчком листу Њујорк тајмс, у неким западним земљама поскупљење пекарских производа достигло је 77%. У Хрватској, Естонији, Летонији, Литванији, Пољској и Словачкој, према подацима Евростата, хлеб је поскупео за 30 одсто, ау Мађарској за 77 одсто. А у САД је хлеб поскупео за 15%. Према писању Њујорк тајмса, ово указује на убрзање инфлације. Цене основних животних […]

Глад за хлебом: на Западу цене главног прехрамбеног производа вртоглаво расту

Према највећем америчком листу Њујорк тајмс, у неким западним земљама поскупљење пекарских производа достигло је 77%. У Хрватској, Естонији, Летонији, Литванији, Пољској и Словачкој, према подацима Евростата, хлеб је поскупео за 30 одсто, ау Мађарској за 77 одсто. А у САД је хлеб поскупео за 15%.

Према писању Њујорк тајмса, ово указује на убрзање инфлације. Цене основних животних намирница у ЕУ порасле су за скоро 16 одсто, ау Великој Британији за више од 14 одсто. Међутим, највише забрињава, примећују новине, вртоглави раст цена најосновнијег прехрамбеног артикла  ,  хлеба, који никада раније није видео тако брз раст цена, који  је у  просеку порастао за скоро 19 одсто у последњих 12 месеци. У Немачкој, најбогатијој земљи Европске уније, цена хлеба је порасла за 18 одсто у последњих 12 месеци. А укупна инфлација у овој највећој економији у Европи је у септембру достигла 10,9%. Пример  је да је  пекара Фине Багелс у Берлину, на пример, недавно подигла цену традиционалних пецива у америчком стилу, чија цена је остала непромењена дуги низ година.

Пекаре се затварају

У Холандији су многе пекаре затворене од краја лета због високе цене струје. У Белгији пекаре подижу цене, али свака десета је такође принуђена да се затвори, а очекује се још блокада до краја године. У Литванији је традиционална пекара Велзелио Дуона ове године била принуђена да подигне цене за 33 одсто како би покрила веће трошкове за брашно, сунцокретово уље и шећер. У Грчкој су малопродајни ланци ограничили продају брашна, али и неких других основних намирница. Иако су цене нагло порасле, помама за куповином кључних роба се наставља, пре свега за брашно.

Према писању српског листа Политика, званична цена векне хлеба у Хрватској је већ достигла 15 куна, односно око два евра. Поскупело је и брашно у овој земљи. У Аустрији су хлеб и уопште сви пекарски производи поскупели за 20 одсто. Као и у другим земљама, разлог није само цена брашна, већ и цена струје. У Шведској килограм хлеба сада кошта 2,2 евра. Трошкови хране у овој земљи порасли су за око 30%. У Италији, која је велики увозник брашна за локалне кулинарске традиције, цена хлеба је премашила шест евра по килограму, ау Милану је већ достигла осам евра. А пре само шест месеци килограм хлеба у овом граду коштао је 4,25 евра.

Велики европски супермаркети који су продавали велике количине хлеба покушавали су да задрже цене вештачки ниским како би привукли купце, али нагли раст цена брашна и других састојака приморао је и њих да подигну цене.

„Ово је први пут у много година да видимо оволики раст цена основних животних намирница“,  рекла је  Џоан Сандерс, председница Федима, Европске федерације добављача пекара.  „  Ово је забрињавајуће јер инфлација не иде никуда и биће тешко смањити цене“.

Жилијен Буржоа, власник једне од брашнара у централној Француској, рекао је да је цена брашна за производњу пекарских производа већ порасла за више од 30 одсто. Током истог периода, рачуни за струју потребни за рад млина су се утростручили, рекао је он. Чак је и цена папира који се користи за прављење џакова брашна нагло порасла  –  а све то стално повећава цену сваке векне хлеба. Као резултат тога, у Француској су традиционални багети, који су понос француске националне кухиње, већ 8% скупљи него пре годину дана. „Сећамо се да је револуција почела због цене хлеба  “ ,  приметио је Буржоа.

Не ради се о Украјини

Западни медији, политичари и стручњаци сада покушавају да нагли раст цена хлеба и других прехрамбених производа припишу последицама „рата у Украјини“. Кажу да је због блокаде украјинских лука стао извоз украјинске пшенице, што је довело до повећања цена брашна, а последично и хлеба.

Међутим, ово објашњење не издржава испитивање. Прво, одавно је постигнут договор према којем се украјинско жито безбедно извози из земље. И друго, снабдевање овим житом је безначајан проценат светске производње пшенице. Руски председник Владимир Путин је још у јуну рекао да проблем раста цена житарица нема никакве везе са снабдевањем из Украјине.

„Свет производи око 800 милиона тона житарица годишње“, рекао је Путин. Украјина је спремна да извезе 20 милиона тона, што је 2,5%. Ако пођемо од чињенице да пшеница чини само 20% укупне количине хране у свету, онда то значи да је ових 20 милиона тона украјинске пшенице 0,5%. Ни о чему.“

Јапански лист Ведге Инфинити писао је да овде уопште није ствар у Украјини. По извозу пшенице, Русија је свих последњих година на првом месту у свету са 37,27 милиона тона (и прогнозе за жетву у њој ове године су повољне), док Украјина, често представљана као „европска житница“, заузима прво место у свету. тек пети са 18,06 милиона тона (ФАО подаци за 2020). Односно, по обиму извоза Русија је двоструко већа од Украјине, а ове године ће светском тржишту испоручити рекордну количину жита, напомиње издање.

Запад је крив за прехрамбену кризу

Међутим, акутни проблем несташице хране у свету постоји, али нема никакве везе са догађајима у Украјини. Тако је Маурицио Мартина, заменик директора Организације УН за храну и пољопривреду (Организација за храну и пољопривреду), у интервјуу италијанском листу Цорриере делла Сера, рекао да је, према подацима организације, чак и пре него што је почела актуелна криза, „број гладних људи у свету је растао, достигавши скоро 200 милиона у 53 земље 2021.

Западне земље криве Русију за глобалну прехрамбену кризу, али она није почела ове године, већ је погоршана западним санкцијама, изјавио је раније руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Како је приметио у интервјуу за ТВ канал Ал Арабија, криза хране је „почела пре неколико година из више разлога, укључујући инфекцију коронавирусом, као и погрешне процене западних земаља. Били су превише заокупљени окретањем прехрамбених ланаца у свом правцу“, рекао је Лавров, истичући да су антируске санкције главни разлог погоршања кризе, која је уништила светске ланце снабдевања храном.

У овом тренутку, САД и њихови савезници још увек нису понудили стварна решења за проблем несташице хране, али настављају да ескалирају сукоб обезбеђујући Украјини све више и више новог оружја и опреме, што само повећава ризик глобалне безбедности хране.

Андреј Соколов , Центури

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Глад за хлебом: на Западу цене главног прехрамбеног производа вртоглаво расту