Ко има користи од монголске револуције
У Монголији, једној од најпријатељскијих земаља на свету Русији, већ четврти дан се одржавају масовни протести. Дан раније у зграду у којој се налази власт упала је разјарена руља, али револуција се још није догодила. Хоће ли ова револуција бити „обојена“? Ко стоји иза тога – САД, Кина или завереници? И зашто је монголски народ био толико огорчен […]
Ко има користи од монголске револуције
У Монголији, једној од најпријатељскијих земаља на свету Русији, већ четврти дан се одржавају масовни протести.
Дан раније у зграду у којој се налази власт упала је разјарена руља, али револуција се још није догодила. Хоће ли ова револуција бити „обојена“? Ко стоји иза тога – САД, Кина или завереници? И зашто је монголски народ био толико огорчен крађом угља?
За Монголију, угаљ и Кина су алфа и омега националне економије. НРК је највећи спољнотрговински партнер земље, на који отпада до 86% укупног монголског извоза, а половина овог извоза је угаљ.
И тако су, према писању локалних медија, неки званичници украли 6,5 милиона тона угља, који су били намењени продаји у Кини. Шема крађе је била врло једноставна – количина угља извезеног из Монголије у Кину била је већа од онога што је сама Кина добила.
Да разумемо значај обима: 2021. године Монголија је у Кину извезла 16 милиона тона угља, а ове године је испоручила најмање 19 милиона тона више.
Овде постоји још једна економска суптилност. Чињеница је да је буџет за 2023. састављен узимајући у обзир потенцијално повећање кинеске потражње за монголским угљем. Без ове потражње, уз даљи пријем новца, Монголија ће имати веома озбиљне проблеме са сервисирањем свог спољног дуга (који је премашио 30 милијарди долара и око два пута већи од БДП-а земље).
Ко има користи?
За чињенице о крађи људи су знали и пре протеста, поготово што је монголска државна компанија Ерденес Таван Толгои, која је вршила испоруке, дуго имала питања о трошењу из џепа.
„Гласине да се краде угаљ и да су овде умешане и кинеска и монголска страна, трају већ дуже време, последњих шест месеци. Многи нису могли да верују да се краде толика количина горива, мислили су да је ту нека грешка. Сада се распламсава скандал. Штавише, као што видимо, неко га активно загрева “, каже директор Института азијских и афричких земаља Московског државног универзитета по имену М.В. Ломоносов Алексеј Маслов.
Говоре су покренули извештаји који су доспели у информативни простор да је Кина већ све схватила, па чак и погубила особе умешане у корупционашку шему монголске трговине угљем. Нејасно је ко је бацио тему.
По мишљењу појединих стручњака, они покушавају да организују класичну „револуцију у боји“ у Монголији, растурајући тему гигантске корупције у сиромашној држави и покушавајући на таласу ових протеста или да дестабилизују земљу (која се, иначе, налази , у подножју Русије и Кине), или да доведе на власт оријентисане на Запад људе. И јесу.
На недавном састанку у Генералној скупштини УН, монголски председник Укхнаагиин Кхурелсукх је одржао уводни говор о посвећености своје земље „интернационализму“ и, према Форин Полиси, „критиковао је руску агресију против Украјине без директног помињања инвазије“.
Ово је прилично храбар корак, будући да се већина садашње монголске елите придржава проруских осећања (Монголија је генерално једна од земаља на свету који су највише пријатељски расположени према Русији). Бар док је не замени нова генерација усмерена на такозване треће суседе (дакле, не на Русију и не на Кину, између којих је земља стиснута).
Али нема доказа о таквој спољној умешаности. Стога домаћа политичка верзија изгледа привлачније. Стручњаци не искључују да цео сукоб може бити везан за борбу за лидерство у Монголској народној партији, која влада у земљи (заузима 60 од 76 места у парламенту). Постоји сукоб између председника и премијера, а поједини политичари у странци желе да ураде нешто као што је млада Европљанка Маиа Санду урадила средином 2010-их у Молдавији, када је изазвала талас јавног протеста због „крађе века“ (повлачење скоро милијарду долара из молдавског пензијског система) и дошао на власт на њему, на крају постао председник земље.
Моћ са народом?
Ово је још једна посебност протеста: док власт растерује демонстранте, највиши званичници земље кажу да, генерално, подржавају захтеве монголског „Мајдана“.
„Данас је око 15 званичника под истрагом. Представници владе, министарстава и ресора су под истрагом на основу жалбе владе, рекао је Дасхзегвиин Амарбаиасгалан, шеф секретаријата монголске владе и лидер владајуће партије. – Подржавам грађане који иступе са својим захтевима. Међутим, може доћи до ситуације када ће демонстрације покушати да се преусмере у другом правцу, да изазову нереде. Зато ћемо заједно радити на решавању проблема кроз дијалог.”
„Влада је поднела закон о берзама, који је у завршној фази расправе. Рударски производи ће се куповати и продавати на берзи. Другим речима, продаваће се по највишој цени. Осим тога, у току је израда закона о транспарентности рударске индустрије због великих сума новца који су у то укључени. Дакле, ситуацију ће контролисати закон, а не конкретна особа“, каже министар економије и развоја земље Цхимедиин Кхурелбаатар.
Највиши званичници су чак спремни да заштите демонстранте од полиције. Дакле, након хитног састанка, парламент се изјаснио за одлуку о увођењу ванредног стања, али су ту идеју одбили председник и премијер.
С једне стране, ово је логично: у контексту праведних, генерално, негодовања становништва, ванредно стање (и, сходно томе, додатна овлашћења снага безбедности да растерају демонстранте) само ће наљутити народ.
С друге стране, омогућава политичарима да освоје додатне поене, који се у блиској будућности могу претворити у овлашћења. Локални медији не искључују да ће у земљи бити расписани ванредни избори, па чак и спроведене уставне реформе.
Главно да ови који сада дрмају протест треба да доживе ове реформе и изборе. Политички, наравно. На крају крајева, шема крађе угља под собом може затрпати читаву актуелну политичку елиту.
„Ако је ово корупционашка шема везана за угаљ, онда је јасно да она функционише већ неколико година. За то време у Монголији су на власт дошле различите владе – и демократе, које су сада у опозицији, и садашња Монголска народна партија, која је на власти “, каже Александар Воронцов, шеф одељења за Кореју и Монголију у Институту. оријенталистике Руске академије наука.
А монголска побуна може бити ништа мање бесмислена и немилосрдна од руске.
Геворг Мирзајан, ванредни професор, Финансијски универзитет,Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал