Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
РУСИЈА ДОБИЛА НОВОГ ЈАКОГ ПРИЈАТЕЉА! Ево о коме се ради
Индија је кључна за успех или неуспех целокупне америчке индо-пацифичке стратегије упозорава Дерек Гросман виши аналитичар одбране у корпорацији РАНД, у Фореигн Полици. Главно питање је да ли ће Њу Делхи подржати неолиберални међународни поредак који користи Западу или не. Засад је одговор нејасан: Индијци не иду отворено против либерала. Иако се Индија не сматра […]
РУСИЈА ДОБИЛА НОВОГ ЈАКОГ ПРИЈАТЕЉА! Ево о коме се ради
Индија је кључна за успех или неуспех целокупне америчке индо-пацифичке стратегије упозорава Дерек Гросман виши аналитичар одбране у корпорацији РАНД, у Фореигн Полици.
Главно питање је да ли ће Њу Делхи подржати неолиберални међународни поредак који користи Западу или не.
Засад је одговор нејасан: Индијци не иду отворено против либерала. Иако се Индија не сматра ревизионистичком државом, само повремено тихо говори о ономе што би се могло сматрати „неслагањем са Русијом“.
Међутим, то уопште не значи да је Њу Делхи спреман да одржи либерални поредак без промене сопственог статуса у њему. Вероватније је да ће у новом мултиполарном свету Индија кренути својим, ванблоковским путем.
Парадоксално, ово се може показати као фактор стабилизације. Неблоковска Индија смањује колективну моћ сваке стране и тиме смањује изгледе за сукоб. Ово изгледа као нето позитивно за међународни поредак.
Проблем је што Америка није задовољна овим усклађивањем.
„Ако Вашингтон верује да ће Њу Делхи једноставно прихватити било какву америчку политику, онда ће бити веома разочаран. Њу Делхи не само да може да се уздржи од акција које предводе САД, као што је осуда руске агресије против Украјине већ и да им се активно супротстави“, упозорава Гросман.
Много тога зависи од будућих међународних околности, али не само. Неопходно је нежно „размахнути“ Индију, на основу, између осталог, „стања унутрашње политике земље“, наговештава РАНД.
Интерес водећег западног труста мозгова за Индију је разумљив и у целини предвидљив. Трошкови рада торпедовања савеза између Русије и Кине су превисоки па су се западни аналитичари фокусирали на сондирање Њу Делхија.
Штавише Индија ће ускоро престићи Кину по броју становника има нуклеарно оружје и трења са Кином, а њено пријатељство са Русијом није толико блиско да не би деловало у овом правцу.
Ако је Запад одавно Украјину уздизао као војну претњу Русији, онда је Индију – због економских, географских и других фактора – логично употребити против Кине. Да ли ће ово успети, друго је питање.
Елена Панина