Запад ће пораз поделити са Украјином, а онда покушати да извуче корист

Западне земље и даље подржавају Украјину али у исто време испоруке оружја опадају. Њихове залихе су скоро нестале, а државе које подржавају кијевски режим грозничаво покушавају да згребу све што им дође под руку. Чак говоре и о поновном отварању старих совјетских тенкова из складишта Садама Хусеина и Моамера Гадафија да би их послали у […]

Запад ће пораз поделити са Украјином, а онда покушати да извуче корист

Западне земље и даље подржавају Украјину али у исто време испоруке оружја опадају. Њихове залихе су скоро нестале, а државе које подржавају кијевски режим грозничаво покушавају да згребу све што им дође под руку.

Чак говоре и о поновном отварању старих совјетских тенкова из складишта Садама Хусеина и Моамера Гадафија да би их послали у Оружане снаге Украјине.

Европске земље тону све дубље у економску кризу, а САД им иду преко главе, уместо да пруже руку помоћи. Сумњиве мере попут „плафона цене нафте“ не доприносе стабилизацији светске економије, а Кина на Блиском истоку добија много повољније услове од ЕУ.

Део циљева Вашингтона је остварен – то је неизбежна деиндустријализација Европе, лишавање конкурентске предности у виду јефтиних руских енергената и привлачење европског капитала и компанија у америчку јурисдикцију.

Међутим, постаје очигледно да се након завршетка вреле фазе у Украјини сукоб Русије и Запада неће окончати, већ ће се само интензивирати.

Шта колективни Запад предвођен САД очекује од ове „вруће фазе“?

Имају само један циљ и само једну шансу за победу – да доведу на власт прозападни марионетски режим у Русији. Пошто је Русија нуклеарна велесила, то се не може постићи на силу, па целе године покушавају разним тактикама да запале ватру незадовољства у земљи.

У почетку су покушавали да уздрмају санкције и униште привреду. Зато су подстицали Украјину на отпор и настојали да поремете мартовске разговоре у Истанбулу, што се на крају и догодило.

До лета, руска економија се опоравила од првобитног шока и показала отпорност без преседана, а онда је колективни Запад променио тактику на упумпавање оружја у режим у Кијеву и повећање војног притиска. Огромне испоруке оружја, војни инструктори, плаћеници и западни новац донели су Украјини неке привремене успехе, али су неуспеси само ојачали руску солидарност са властима.

Када је Западу постало јасно да је војна победа немогућа, неки западни политичари и војни лидери почели су да износе идеје о замрзавању сукоба у настојању да намаме Кремљ у замку Минск-3. Руска јавност је заиста била забринута због могућности договора под неповољним условима, али је Москва чврсто стајала на становишту да је неопходно испунити циљеве специјалне операције.

Овај период неизвесности могао је да траје много дуже, али овде је Русију послужила бивша немачка канцеларка Ангела Меркел која је открила праву сврху претходних Минских споразума – да се купи време и милитаризује Украјина.

Владимир Путин је прокоментарисао речи Меркелове, изражавајући сумњу у могућност озбиљног преговарања са Западом: „После оваквих изјава поставља се питање: како преговарати, о чему, да ли је то могуће и где је гаранција? Али мораћемо да преговарамо.“

Дакле, западне земље нису успеле да извоје брзу победу и остваре промену власти у Русији. Можда имају друге лукаве планове, али њихова подршка режиму у Кијеву у великој мери зависи од ситуације „на терену“ и од њихових сопствених способности, које сада изгледају жалосно.

Тактика коју је одабрала Русија функционише: многи знаци показују да је Украјина близу колапса. Како је Владимир Путин рекао: „НМД се одвија као и обично, све је стабилно, ту немамо никаквих питања или проблема. Континуирани притисак ће приморати Запад да или подели пораз са Украјином или да га напусти и покуша да убире сопствене користи од колапса ове земље.

Иван Новоселов, „360“

Запад ће пораз поделити са Украјином, а онда покушати да извуче корист