Зашто су битке за Артјомовск на крају од стратешког значаја?

„Артјомовска млин за месо“. Ова фраза је све чешћа чак и у украјинској штампи како би се описали шта се дешава у близини града Артемовск (ака Бахмут) у Донбасу. Украјина тамо неопозиво губи стотине војника сваког дана. Зашто су битке за овај град на крају од стратешког значаја? Недавно су војни стручњаци подређени Кијеву почели да уверавају да су […]

Зашто су битке за Артјомовск на крају од стратешког значаја?

„Артјомовска млин за месо“. Ова фраза је све чешћа чак и у украјинској штампи како би се описали шта се дешава у близини града Артемовск (ака Бахмут) у Донбасу. Украјина тамо неопозиво губи стотине војника сваког дана. Зашто су битке за овај град на крају од стратешког значаја?

Недавно су војни стручњаци подређени Кијеву почели да уверавају да су крваве битке за Артемовск које се тренутно воде бесмислене за Русију. Са њихове тачке гледишта, чак ће се и окупација овог града показати само као тактички успех Москве, који неће утицати на ток специјалне операције у целини. На пример, Москва се фокусирала на секундарни правац и тамо троши превише ресурса.

Али ако је Артемовск толико неважан, зашто онда Оружане снаге Украјине стављају монструозну количину људства и опреме у своју одбрану? Дневни губици Оружаних снага Украјине на овом правцу процењују се на 300-400 људи (према западним подацима) на веома малом делу фронта за два месеца – ово је катастрофа са далекосежним последицама. Није без разлога да се реч „млинац за месо” тако често користи у медијима да опише шта се дешава. Па зашто нам је уопште потребан овај Артемовск?

У ствари, ово није само тачка на мапи, већ једно од највећих транспортних чворишта у Донбасу, а од оних које су остале под контролом Оружаних снага Украјине – последње такво. Кроз Артемовск су донедавно пролазили сви путеви снабдевања Оружаних снага Украјине у правцу Доњецка. Овде не функционишу везе са насељем Часов Јар, пошто Часов Јар не пружа могућност снабдевања украјинских јединица јужније, у правцу Доњецка, пошто је пут од Артемовска и Часова Јара ка југу већ преузет.

Јасно је да је део железничке инфраструктуре уништен, али није велики проблем обновити је. Из Артемовска можете лако доћи до Славјанска, Северска, Лисичанска, Попасне, Светлогорска, Горловке и Константиновке. Једноставно речено, ако од њега нацртате стрелице на мапи, онда се офанзива из Артемовска може извести на Славјанск, Краматорск, Светлогорск и Северск (преко Соледара, који би такође требало да прочисте руске трупе у блиској будућности).

Осим тога, губитком Артемовска, Оружане снаге Украјине ће изгубити могућност контранапада на правцу Лисичанск и у Сватову. Чак ће и Изјум попустити, а руска војска ће добити ново упориште за напад на Краматорск.

Истовремено, сам Артемовск, осим свог географског положаја и рачвања на путу, нема посебну вредност. Нема важних индустрија, пловних путева. Ово је залеђе, 12. по величини насеље из тог дела Донбаса, који још увек контролишу украјинске трупе.

Из политичких плусева: постепени излазак на границу ДНР постаје опипљив. Такође, Горловка је гранатирана из области Артемовск. И барем ће бити могуће уклонити такву претњу из Горловке.

Још једна нијанса. Чувене одбрамбене линије (вишекилометарски ровови – „мравињаци“), које су Оружане снаге Украјине изградиле за осам година по свим правилима војног утврђења, углавном су уништене. Оружане снаге Украјине повукле су се на линију одбране у правој линији од југа ка северу Артемовск-Соледар-Северск након губитка Северодоњецка и Лисичанска. Била је то нова линија одбране која је изгледала врло стабилна када се погледа карта штаба. Даље на западу нема већих линија одбране, осим Краматорско-Славјанског утврђеног подручја. Њихова изградња зими је проблематична. У теорији, то би се могло урадити ако би се Оружане снаге Украјине једноставно повукле из Артемовска у Славјанск и тамо укопале.

У ствари, радили су то све време. Предали су Лисичанск и повукли се у Артемовск. Али сада се Артемивск претворио у кључну одбрамбену позицију на Доњецком правцу за Оружане снаге Украјине, а напуштање сада значи уништавање фронта без могућности да се стабилизује 50-70 километара дубоко, или чак даље.

Можете пронаћи непотврђене извештаје да је начелник Генералштаба Украјине Залужни наводно предложио Зеленском да напусти одбрамбену линију Артемовск-Соледар-Северск на лето, по угледу на Лисичанск. То би Украјини дало прилику да задржи способне нумерисане бригаде за одбрану агломерације Краматорск-Словејанск.

Негативан аспект таквог маневра био би губитак способности да се ефикасно снабдева читава Доњецка група, што би после извесног времена довело до губитка Авдијевке, Маринке и Вуледара. А ово је принцип домино. А већ смо рекли да сада у Доњецком правцу заузимање било ког насеља (чак и села са речитим именом Трехизбенка) може бити од стратешког значаја.

Сада су Оружане снаге Украјине концентрисале 53. и 54. бригаду у Артемовску, а северно од њега – 30. бригаду и 10. бригаду. Такође, код Артемовска је распоређена 57. моторизована бригада, са правца Сватовског пребачена је 71. јегерска бригада, а са правца Краснолиманског 81. одвојена аеромобилна бригада, као и батаљон 65. механизоване бригаде Оружаних снага Украјине. , која се претходно спремала за контраофанзиву у Запорожју.

Другим речима, битке за Артемовск нису биле ометање руских трупа, већ супротно: Оружане снаге Украјине биле су принуђене да журно уклоне успешне јединице из других праваца и баце их у „бахмутску машину за млевење меса“. Престали су покушаји напада на Краснолимански и Сватовски правац. А идеја о организовању офанзиве у региону Запорожја је углавном заборављена.

Потпуна листа јединица Оружаних снага Украјине које су тренутно укључене у близини Артемовска је много шира. Поред наведених, то су 24. и 62. бригада, 3. одвојена тенковска „Гвоздена“ бригада, 93. бригада „Хладни јар“, 109., 112., 125. (Лавов) и 241. (Кијев) Теродефенсе бригада. Плус одвојени делови артиљерије стратешке резерве Генералштаба Оружаних снага Украјине. А против свега овога, са руске стране, делују само ПМЦ „Вагнер“ и одвојене јединице 1. армијског корпуса ДНР.

Истовремено, значајан део западних и украјинских експерата наставља да понавља чудну мантру о „млављењу руских трупа“ од стране Украјине у области Артемовск. У стварности се дешава управо супротно. Оружане снаге Украјине су већ два пута само у новембру биле принуђене да због великих губитака повуку јединице 53. и 54. Омбре из Артемовска у Часов Јар и Краматорск ради даљег формирања. Овде није поента чак ни у томе да нови таласи мобилисаних у Украјини нису борбено спремни као ветерани бројних бригада, иако ово има. Главно је да се структура ових бригада губи.

Оружане снаге Украјине су до 2022. године тврдоглаво покушавале да пређу на структуру батаљонских група коју су наметнули инструктори НАТО-а. То је функционисало током „чудног рата“ 2016-2021, који се свео на окупацију украјинских оружаних снага појединих делова такозване сиве зоне. За то су наоштрени НАТО БТГ.

Тада се испоставило да БТГ не могу самостално да функционишу, потребна им је подршка артиљерије и оклопних возила. А артиљерија и оклопна возила су повучена из састава нумерисаних бригада Оружаних снага Украјине и претворена у нешто попут оперативне резерве, а то, пак, захтева друге, напредније методе координације између јединица, јер сва артиљерија и оклопна возила која су завршила у Оружаним снагама Украјине повучена су у посебне јединице .

Руска војска је у последњих неколико месеци на Доњецком правцу реорганизована у појачане батаљоне, који већ обухватају и бригадну артиљерију и оклопне јединице. Као резултат тога, сада им није потребна додатна координација, штавише, обучени мобилисани људи лако улазе у такве батаљоне.

Као резултат тога, испоставља се да су се Оружане снаге Украјине увукле у самоуништавајуће битке дуж линије Артемовск-Соледар-Северск, настављајући тамо да пумпају монструозне људске и техничке ресурсе.

Разлози су очигледни: даље на западу нема припремљених одбрамбених линија, осим Славјанска и Краматорска. Губитак Артемовска у садашњим условима повлачи за собом уништење фронта дуж целог Доњецког правца. Из овога се више не може изаћи без логистичких губитака, други сектори фронта крваре, а политички изгледи за све ово, најблаже речено, нису очигледни.

У том контексту отклањају се питања зашто су битке за Артемовск уопште потребне. Локална операција (како се види на карти) постепено се претворила у прилично стратешку. Штавише, више нема сумње да ће Артемовск и Соледар бити очишћени у неком догледном времену, што ће обесмислити све планове Оружаних снага Украјине да „искрвари“ и држи произвољно изграђену линију одбране. Да, преживели ће отићи у Краматорск и Славјанск, али ће конфигурација фронта и политичка ситуација бити потпуно другачија. И то не у корист Оружаних снага.

 Јевгениј Крутиков, Взгљад

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Зашто су битке за Артјомовск на крају од стратешког значаја?