Горан Даниловић: Џуџу предсједник

Шалу на страну, „наш предсједник“ који је у једном тренутку био међу најбогатијим политичарима на свијету више воли буџетска средства него свој „с муком“ стечени новац.

Има нечега магијског у томе да по правилу уочи новогодишњих празника обавезно лети на егзотична мјеста. Његова избирљивост је задивљујућа – зимска или љетна монденска одмаралишта?

Скоро да је магијско и његово уговарање „дипломатских“ сусрета; Париз, Бергамо, Атина, успутно, а онда му се изгуби сваки траг? Тек потом, када га маскираног препозна и услика који наш млади гастарбајтер жељан домовине, сазнамо да се башкарио на Флориди или грудвао негдје у подножју Алпа.

И све је то сасвим у реду да под обавезно не користи државни авион и под обавезно не слаже како је имао дипломатски сусрет?

Зашто „наш предсједник“ воли да лаже, и то о буџетском трошку, питање је за психологе, донекле за социо-патологе и до(не)кле изгледа није за надлежне?

Него, рекох све је то у реду, а није.

Није нормално да један предсједник има толико претпразничких дипломатских сусрета а то што су, приде, и тајни, скандалозно је!

Ако, ипак, не лаже, запитајмо се какве су то дипломате које се, по правилу, састају са Ђукановићем тренутак пред породочино славље и окупљање?

Каква је то политичка елита коју Ђукановић на својим новогодишњим тумарањима по „бијелом свијету, третира као узгредицу?

Сва та путешествија, здравом посматрачу изгледају најприје као каква окултна окупљања, као скупи магијски ритуали који се понављају циклично и у складу са неким хороскопским миграцијама нечега у нешто.

Да не знам да је у питању класични домаћи гурман заљубљен у попару и качамак помислио бих да га нека унутрашња нужда тјера у потрагу за специгичном храном која се служи на каквом прецизно планираном окупљању неколико пута годишње; и то на недоступним мјестима и по посебним процедурама? Предсједник тако мора да напуни батерије по оној народној „глад очију нема“!

Наши евро-атлански пријатељи могли би, да хоће, открити тајну Предсједникових путовања и разоткрити мистичност његов нестајања у правилним, ритмичним, временским интервалима. Могли би, али за сада неће – све је то дружина Деда Мраза.

Неко би, у овој нашој распамећеној земљи, морао бити надлежан да већ једном пита: куда идеш предсједниче?

Зашто идеш?

Код кога идеш?

Јеси ли добро предсједниче?

Знаш ли да овај авион није метла (мада би ваљало да јесте)?

Неко би морао!?

Брионе нисам намјерно помињао, али на крају морам. И она вожња у Брозовом аутићу, за вријеме „љетњег солстиција“ има магичественог сјаја.

Све у свему предсједник убрзава свој авионски, џуџу ритуал за стварање властитог и трошење нашег новца. Нострадамусови кругови, у поређењу са предсједниковим убрзаним, ђжуџу кружењем на самом крају мандата, чиста су зајебанција. Опростите, али користим технику симпатетичког одвраћања и деритуализације.

Горан Даниловић/ИН4С

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал